Istražno novinarstvo

Komentator „Politike” Ljubodrag Stojadinović oglasio se u svojoj redovnoj kolumni prošlog ponedeljka na temu istraživačkog novinarstva, specifičnog novinarskog žanra koji se ne dovodi u vezu sa njegovim imenom.

Ali, dobro je da o istraživačkom novinarstvu govore i ljudi koji s tim žanrom nemaju nikakve ili skoro nikakve veze, jer je još Jovan Skerlić, kada su mu spočitavali negativne kritike, rekao: „Možda ne znam da snesem jaje, ali znam koje je mućak”.

Da piše o istraživačkom novinarstvu Stojadinovića je nagnala priča koju je objavio pravi istraživački novinar Stevan Dojčinović na portalu organizacije „Krik”, koju su, razume se, preneli svi mediji u Srbiji, a i neki izvan Srbije.

Međutim, Stojadinović i ne zna ko je Dojčinović, jer je ovaj, valjda, „niža novinarska klasa”, budući da ne piše za „velike medije”, pa ga u komentaru i ne pominje, već se bavi time da li je snimak koji je Dojčinović objavio napravila UDBA. Što rekli novinari starog kova, neće besplatno da mu daje reklamu, jer valjda taj Dojčinović nije ni bitan.

Lj. S-u je bitno otkud taj snimak i ko ga je napravio. Kad dođe na taj teren, jer on je, boga ti, iz „vojnobezbednosnih struktura”, on ima šta da nam saopšti i, kao novinari koje osuđuje u svom komentaru (Komentatorska istraživanja najčešće su rezultat sintetičkog mišljenja autora ili njegovog spekulativnog stava. Dakle, mišljenje, a ne stav.), kreće da nam objašnjava da to nije snimak koji je napravila UDBA jer je UDBA ozbiljna stvar, a ovo je delo nekog amatera koji je, saopštava nam Stojadinović, ili neka „politička struktura” ili sam novinar.

Prema Stojadinovićevim čaršijskim izvorima, a čini se da on u toj oblasti dominira, biće da je Dačića snimio ili neko iz SPS-a, ili neko od političkih protivnika, a može biti i da je reč o nesrećnom novinaru amateru. Ali on zna da nije UDBA.

Razume se, u komentaru možete da napišete šta vam je volja, jer to je vaš lični stav. Valjda zbog toga što je dugo komentator i što se nikada nije bavio istraživačkim novinarstvom, Stojadinoviću se pričinjava da i svi drugi rade ono što on radi, a pošto su mu „ušli u oblast”, onda ga to malo žulja, pa im treba sa svoje komentatorske pozicije pokazati kako stvari stoje.

Tako ovaj komentator procenjuje da je u „aferi Dačić” najvažnije to ko je napravio snimak jer, veli nam Stojadin, i tako smo o tome sve znali. A kako ste znali, Stojadinoviću, i gde ste to objavili? Čini se da ste to što ste znali mogli da pročitate samo u ranijim Dojčinovićevim istraživanjima jer se drugi mediji time nisu bavili.

I umesto da kao „iskusni novinar” možda podrži mladog kolegu, on mu spočitava stvari koje ne postoje i relativizuje njegove nalaze, pišući kako su oni jedno veliko ništa.

Čitalac može da se zapita šta je bio cilj Stojadinovićevog komentara ako nije hteo da se bavi temom koju je Dojčinović otvorio svojim tekstom? Da li je u trenutku kada vidimo da je potpredsednik Vlade Srbije u društvu sa (kasnije) osuđenim pripadnikom mafije koja švercuje kokain najvažnije ko je novinaru dostavio materijal i ko je materijal napravio ili je važnija politička odgovornost ljudi na javnim funkcijama? Kako je moguće da je Stojadinov nerv za odbranu, a zapravo negaciju, istraživačkog novinarstva probudio baš ovaj događaj a ne, recimo, prebijanje Ivana Ninića, pre neki dan?

Ko je zapravo Stojadinović? Novinar? Publicista? Vojnik u penziji? Teoretičar medija? Istraživački novinar nije, to bar znamo.

Novinar iz Beograda. Radi za BIRN i nedeljnik „Vreme”