Žene u javnom sektoru diskriminisane

Da li će žene koje su zaposlene u javnom sektoru sa navršenih 60 godina i šest meseci morati da odu u starosnu penziju po slovu zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru? Ovaj zakon, koji počinje da se primenjuje 12. oktobra, u članu 20 propisuje da „zaposlenom u javnom sektoru prestaje radni odnos kada navrši godine života i staž osiguranja koji su propisani zakonom za odlazak u starosnu penziju”. Izuzetak od ovog pravila može da predstavlja sporazum o nastavku radnog odnosa i dužini njegovog trajanja. Ako ovaj zakon zaista počne da se primenjuje, onda će samo žene koje rade u javnom sektoru odlaziti u penziju sa 60 godina i šest meseci, a sve ostale kasnije.

Zabrinute za budućnost svog radnog mesta, našem listu obratile su se žene zaposlene u prosveti, zdravstvu, sudstvu i državnoj upravi, koje su ocenile da se novim zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru na najgrublji način vrši rodna diskriminacija žena u odnosu na muškarce. One ističu da član 20 ovog zakona znači da žena sa navršenih 60 godina i šest meseci bezuslovno mora da ode u penziju. Muškarcima je, dodaju ove žene, omogućeno da bez bilo kakvih zakonskih prepreka mogu da rade do 65. godine života.

„Pokušaj Kori Udovički i njenog ministarstva da relativizuje i negira rodnu diskriminaciju licemeran je i bezobrazan, jer su samo žene te koje se teraju da odu ranije u penziju”, ističu čitateljke koje su nam se obratile za pomoć.   

U kabinetu potpredsednika vlade i ministra državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički ističu da se u javnoj upravi ukidaju radna mesta, a ne vrši rodna diskriminacija.

„Ako postoji potreba za radnim mestom, onda će poslodavac i zaposleni napraviti sporazum o nastavku radnog odnosa i njegovom trajanju. To u prevodu znači da će direktor škole, bolnice ili pošte, ako postoji potreba za učiteljicom, lekarkom ili poštanskom službenicom, sa njima napraviti ugovor o nastavku radnog odnosa. Ako ne postoji potreba za njihovim radnim mestom, one će dobiti otkaz”, objašnjavaju u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

U ovom ministarstvu podsećaju da Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđa da je uslov za penziju muškarca – 65 godina života i 15 godina radnog staža, a žene – 60 godina i šest meseci.

„Samim tim, u našem zakonu o načinu utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih odredili smo da žene koje ispunjavaju uslove iz Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, a to je 60 godina i šest meseci, mogu da odu u penziju. Osim toga, zakon u svom članu 20 jasno definiše mogućnost sporazumevanja između poslodavca i zaposlenog o nastavku radnog odnosa i dužini njegovog trajanja, ako je to neophodno u cilju obezbeđivanja stručnog i kontinuiranog obavljanja neophodnih funkcija organizacionog oblika. Taj zakon će se primenjivati u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu, što znači od 12. oktobra”, kažu u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

I dok je ministar prosvete Srđan Verbić žene iz svog „sektora” na neki način zaštitio jer je direktorima škola poslao uputstvo da se učiteljice i nastavnice koje su ostvarile uslov za penziju ne penzionišu tokom školske godine, stiče se utisak da se Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ponaša kao Pontije Pilat i odgovornost za otkaze prebacuje na poslodavca.

Dobri poznavaoci rodno senzitivnog zakonodavstva objašnjavaju da po Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju žena ima pravo, ali ne i obavezu da ode u penziju sa 60 godina i šest meseci. Zakon o radu dozvoljava ženama mogućnost da odu u penziju sa toliko godina ako to žele i propisuje obavezan odlazak u penziju sa 65 godina. Međutim, Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, iako ne eksplicitno, vešto uskraćuje pravo ženama da biraju i kaže da moraju da odu u penziju kada su ostvarile starosni uslov za penziju, a to je 60 godina i šest meseci. Budući da će se ovaj zakon primenjivati do 2018. godine, to teoretski znači da će sve žene koje su ispunile starosni uslov za penziju u naredne tri godine strepiti za budućnost svog radnog mesta. 

Zbog svega toga, postavlja se logično pitanje: ako su Zakon o radu i Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru u koliziji, koji se od njih primenjuje? 

Dr Zorica Mršević sa Instituta društvenih nauka ističe da u pravu važi pravilo da se primenjuje kasnije donesen zakon, a to je Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Međutim, naša sagovornica ističe da opštiji zakon, a to je Zakon o radu, ima prednost nad posebnim zakonima, što u prevodu znači da žene odlaze u penziju onda kada je to propisano Zakonom o radu, a to podrazumeva 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

„Drugim rečima, zakoni nisu u koliziji, ali zaposlene žene jesu u dilemi koji će zakon javna uprava da primenjuje. Ja mislim da bi poverenica za zaštitu ravnopravnosti morala da podseti Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu šta piše u Zakonu o radu, a da ne govorimo o tome da je onaj koji je pisao Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru prethodno morao da pročita Zakon o radu u kome lepo piše sa koliko godina se odlazi u penziju”, ističe dr Mršević.

U kancelariji poverenice za zaštitu ravnopravnosti rekli su nam da je i na njihovu adresu stiglo nekoliko pritužbi žena na Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i da se sve one nalaze u postupku rešavanja. Svi podnosioci pritužbi biće obavešteni o ishodu ovog postupka.