Preispitivanje modernih nomada

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Kako je biti stranac u Nemačkoj, koliko je teško prihvatiti nove kulturne norme i funkcioniše li multikulturalnost u praksi, samo su neka od pitanja kojima su se umetnici poreklom iz Srbije bavili na ovogodišnjem festivalu Serbinale u Berlinu. Baveći se temom „Moderni nomadi” ovaj festival ne samo što je razvio umetničku diskusiju o kompleksnim pitanjima identiteta i integracije migranata u Nemačkoj, već je treću godinu po redu predstavio u ovoj zemlji kulturu i umetnost iz Srbije.

Prema rečima umetničke direktorke festivala Jelene Miletić, temom „Moderni nomadi” želeli su da doprinesu vrlo aktuelnoj globalnoj diskusiji na temu migranata, potrage za novom domovinom i novim identitetom.

„Učesnici poreklom sa prostora bivše Jugoslavije, koji žive i rade u Berlinu, kroz svoje životne priče pokušali su da publici približe svoja nomadska iskustva”, kaže za „Politiku” Miletićeva. „Za nas, najveći uspeh predstavlja činjenica da je publika Serbinala iz godine u godinu i brojnija i mešovitija, uz naravno našu najverniju publiku – gastarbajtere sa naših prostora, koji nisu krili dobro raspoloženje”.

Uprkos skromnoj finansijskog pomoći države i fondacija, organizatori festivala uspeli su kroz performanse, debate i izložbe da bar na tri dana predstavljaju srpski kulturni centar u Berlinu, koji bi – da postoji – bio most za spajanje srpske kulture sa Nemačkom.

Mia David i Zorana Đaković Miniti su svojom izložbom „Gostoprimstvo” nastojale da presipitaju koliko se ljudi koji dođu da žive u drugu zemlju osećaju strancima, kao i kako život u dijaspori utiče na idenitet i integritet. Da li je dostojanstvo određeno pasošem koji nosimo, pitaju se umetnice čija izložba je okupila radove Aleksandra Jestrovića, Dejana Markovića, Tanje Ostojić, Marte Popivode, Sare Radonje i Ivana Boškovića. Dok se Bošković performansom „Selidba kući” obratio pticama selicama u svima nama, majstor za tetoviranje Super Timor je sa svima podelio svoju strast prema umetničkom izražavanju kroz tetovažu.

Debata „Nužnost ili izbor: migracije i identitet”, čini se, podjednako je inspirisala i angažovala paneliste i publiku kada su se suočili sa pitanjima o tome šta ih određuje i koliku ulogu u tome imaju roditelji, škola, okolina, kultura sopstvene zajednice, religija, politika, kao i šta se dešava sa identitetom kada svesno promenimo okruženje i kulturu u kojoj živimo. Iskustvo u ovim presipitivanjima su podelili učesnici debate koji žive u Nemačkoj a došli su sa prostora bivše Jugoslavije, kao što su di-džej Robert Šoko, multimedijalna umetnica Jovana Popić, novinar i muzičar Danko Rabrenović i modna dizajnerka Sanja Lukjančenko.

Nagrađivana umetnica Jovana Popić kaže da ono što je uočila u toku debate i što ju je potreslo bila je izuzetno jaka potreba svih učesnika ali i same publike da sa svima podele svoju individualnu priču, svoja iskustva i utiske, i da postave neka za njih važna pitanja.

„Iako svako od nas ima identitet koji je slojevit i satkan od velikog broja različitih idetiteta koje simultano posedujemo, u razgovoru je postalo je očigledno da su analitična pitanja vezana za nas zajednički, nacionalni identitet, kao i za naše zajedničko iskustvo, za sve učesnike i za publiku bili važna i emotivna tema. Atmosfera je bila gotovo napeta. Ona je govorila o tome koliko se pitanje slojevitosti identiteta svakog pojedinca, procesa u kome se taj identitet gradi, neprestano propituje u životima mladih srpskih emigranata u Berlinu”, kaže Popićeva i dodaje da je kroz debatu postalo jasno da postoji i intenzivna želja da se ti sadržaji podele sa ostalima. „Živeći kao savremeni umetnik u multikulturalnom društvu grada kao što je Berlin, sa iskustvom građanskog rata i kao svedok krhkosti vrednosti i paradigmi društva iz kojeg sam potekla, za mene je to bio prvi put otkada sam ovde, što je gotovo 12 godina, da sam osetila tu vrstu kompleksne pripadnosti, zajedništva u takvoj jednoj grupi”.