Понедељак, 15.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Преиспитивање модерних номада

Преиспитивање модерних номада
Перформансом „Селидба кући” Иван Бошковић се обратио птицама селицама у сваком од нас: Берлин (Фото Бранислав Јешић)

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Како је бити странац у Немачкој, колико је тешко прихватити нове културне норме и функционише ли мултикултуралност у пракси, само су нека од питања којима су се уметници пореклом из Србије бавили на овогодишњем фестивалу Сербинале у Берлину. Бавећи се темом „Модерни номади” овај фестивал не само што је развио уметничку дискусију о комплексним питањима идентитета и интеграције миграната у Немачкој, већ је трећу годину по реду представио у овој земљи културу и уметност из Србије.

Према речима уметничке директорке фестивала Јелене Милетић, темом „Модерни номади” желели су да допринесу врло актуелној глобалној дискусији на тему миграната, потраге за новом домовином и новим идентитетом.

„Учесници пореклом са простора бивше Југославије, који живе и раде у Берлину, кроз своје животне приче покушали су да публици приближе своја номадска искуства”, каже за „Политику” Милетићева. „За нас, највећи успех представља чињеница да је публика Сербинала из године у годину и бројнија и мешовитија, уз наравно нашу највернију публику – гастарбајтере са наших простора, који нису крили добро расположење”.

Упркос скромној финансијског помоћи државе и фондација, организатори фестивала успели су кроз перформансе, дебате и изложбе да бар на три дана представљају српски културни центар у Берлину, који би – да постоји – био мост за спајање српске културе са Немачком.

Миа Давид и Зорана Ђаковић Минити су својом изложбом „Гостопримство” настојале да пресипитају колико се људи који дођу да живе у другу земљу осећају странцима, као и како живот у дијаспори утиче на иденитет и интегритет. Да ли је достојанство одређено пасошем који носимо, питају се уметнице чија изложба је окупила радове Александра Јестровића, Дејана Марковића, Тање Остојић, Марте Попиводе, Саре Радоње и Ивана Бошковића. Док се Бошковић перформансом „Селидба кући” обратио птицама селицама у свима нама, мајстор за тетовирање Супер Тимор је са свима поделио своју страст према уметничком изражавању кроз тетоважу.

Дебата „Нужност или избор: миграције и идентитет”, чини се, подједнако је инспирисала и ангажовала панелисте и публику када су се суочили са питањима о томе шта их одређује и колику улогу у томе имају родитељи, школа, околина, култура сопствене заједнице, религија, политика, као и шта се дешава са идентитетом када свесно променимо окружење и културу у којој живимо. Искуство у овим пресипитивањима су поделили учесници дебате који живе у Немачкој а дошли су са простора бивше Југославије, као што су ди-џеј Роберт Шоко, мултимедијална уметница Јована Попић, новинар и музичар Данко Рабреновић и модна дизајнерка Сања Лукјанченко.

Награђивана уметница Јована Попић каже да оно што је уочила у току дебате и што ју је потресло била је изузетно јака потреба свих учесника али и саме публике да са свима поделе своју индивидуалну причу, своја искуства и утиске, и да поставе нека за њих важна питања.

„Иако свако од нас има идентитет који је слојевит и саткан од великог броја различитих идетитета које симултано поседујемо, у разговору је постало је очигледно да су аналитична питања везана за нас заједнички, национални идентитет, као и за наше заједничко искуство, за све учеснике и за публику били важна и емотивна тема. Атмосфера је била готово напета. Она је говорила о томе колико се питање слојевитости идентитета сваког појединца, процеса у коме се тај идентитет гради, непрестано пропитује у животима младих српских емиграната у Берлину”, каже Попићева и додаје да је кроз дебату постало јасно да постоји и интензивна жеља да се ти садржаји поделе са осталима. „Живећи као савремени уметник у мултикултуралном друштву града као што је Берлин, са искуством грађанског рата и као сведок крхкости вредности и парадигми друштва из којег сам потекла, за мене је то био први пут откада сам овде, што је готово 12 година, да сам осетила ту врсту комплексне припадности, заједништва у таквој једној групи”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.