Преиспитивање модерних номада

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Како је бити странац у Немачкој, колико је тешко прихватити нове културне норме и функционише ли мултикултуралност у пракси, само су нека од питања којима су се уметници пореклом из Србије бавили на овогодишњем фестивалу Сербинале у Берлину. Бавећи се темом „Модерни номади” овај фестивал не само што је развио уметничку дискусију о комплексним питањима идентитета и интеграције миграната у Немачкој, већ је трећу годину по реду представио у овој земљи културу и уметност из Србије.

Према речима уметничке директорке фестивала Јелене Милетић, темом „Модерни номади” желели су да допринесу врло актуелној глобалној дискусији на тему миграната, потраге за новом домовином и новим идентитетом.

„Учесници пореклом са простора бивше Југославије, који живе и раде у Берлину, кроз своје животне приче покушали су да публици приближе своја номадска искуства”, каже за „Политику” Милетићева. „За нас, највећи успех представља чињеница да је публика Сербинала из године у годину и бројнија и мешовитија, уз наравно нашу највернију публику – гастарбајтере са наших простора, који нису крили добро расположење”.

Упркос скромној финансијског помоћи државе и фондација, организатори фестивала успели су кроз перформансе, дебате и изложбе да бар на три дана представљају српски културни центар у Берлину, који би – да постоји – био мост за спајање српске културе са Немачком.

Миа Давид и Зорана Ђаковић Минити су својом изложбом „Гостопримство” настојале да пресипитају колико се људи који дођу да живе у другу земљу осећају странцима, као и како живот у дијаспори утиче на иденитет и интегритет. Да ли је достојанство одређено пасошем који носимо, питају се уметнице чија изложба је окупила радове Александра Јестровића, Дејана Марковића, Тање Остојић, Марте Попиводе, Саре Радоње и Ивана Бошковића. Док се Бошковић перформансом „Селидба кући” обратио птицама селицама у свима нама, мајстор за тетовирање Супер Тимор је са свима поделио своју страст према уметничком изражавању кроз тетоважу.

Дебата „Нужност или избор: миграције и идентитет”, чини се, подједнако је инспирисала и ангажовала панелисте и публику када су се суочили са питањима о томе шта их одређује и колику улогу у томе имају родитељи, школа, околина, култура сопствене заједнице, религија, политика, као и шта се дешава са идентитетом када свесно променимо окружење и културу у којој живимо. Искуство у овим пресипитивањима су поделили учесници дебате који живе у Немачкој а дошли су са простора бивше Југославије, као што су ди-џеј Роберт Шоко, мултимедијална уметница Јована Попић, новинар и музичар Данко Рабреновић и модна дизајнерка Сања Лукјанченко.

Награђивана уметница Јована Попић каже да оно што је уочила у току дебате и што ју је потресло била је изузетно јака потреба свих учесника али и саме публике да са свима поделе своју индивидуалну причу, своја искуства и утиске, и да поставе нека за њих важна питања.

„Иако свако од нас има идентитет који је слојевит и саткан од великог броја различитих идетитета које симултано поседујемо, у разговору је постало је очигледно да су аналитична питања везана за нас заједнички, национални идентитет, као и за наше заједничко искуство, за све учеснике и за публику били важна и емотивна тема. Атмосфера је била готово напета. Она је говорила о томе колико се питање слојевитости идентитета сваког појединца, процеса у коме се тај идентитет гради, непрестано пропитује у животима младих српских емиграната у Берлину”, каже Попићева и додаје да је кроз дебату постало јасно да постоји и интензивна жеља да се ти садржаји поделе са осталима. „Живећи као савремени уметник у мултикултуралном друштву града као што је Берлин, са искуством грађанског рата и као сведок крхкости вредности и парадигми друштва из којег сам потекла, за мене је то био први пут откада сам овде, што је готово 12 година, да сам осетила ту врсту комплексне припадности, заједништва у таквој једној групи”.