Srbija najavljuje kontramere Hrvatskoj

Zemlje Evropske unije imaju pravni osnov da izbeglice koje su ušle preko Srbije vrate nazad, izjavila je portparolka Evropske komisije Nataša Berto, dok najviši državni funkcioneri u Beogradu poručuju da je to neprihvatljivo. Ugovori o readmisiji koje je Srbija zaključila sa EU daju pravo članicama da vrate ne samo građane Srbije kojima je odbijen zahtev za azil, nego i građane trećih država, naglasila je portparolka. „Ti ugovori obično sadrže i klauzulu o državljanima trećih zemalja, što se odnosi i na osobe u tranzitu”, rekla je portparolka.

Ovakav stav EK, kojim se sav teret izbegličke krize prebacuje na zemlju koja je dobila najviše međunarodne ocene od početka problema sa migrantima, izazvao je zaprepašćenje u vrhu srpske vlasti i neuobičajeno oštre reakcije. Evropski funkcioneri su priznali da su morali da suspenduju i dablinske propise i sporazum iz Šengena, dok sa druge strane insistiraju na slepoj primeni sporazuma o readmisiji sa Srbijom.

Reagovao je premijer Aleksandar Vučić, koji je u intervjuu za britansku agencije Rojters ocenio da je EU pokazala slabost u rešavanju izbegličke krize, a da Srbija očekuje sveobuhvatno rešenje i spremna je da preuzme deo odgovornosti. Kao deo tog rešenja, treba delovati između Sirije i Turske i razdvojiti prave izbeglice od ekonomskih migranata. Vučić je naglasio da je za Srbiju neprihvatljivo da izbeglice budu vraćene u našu zemlju i da od evropskog komesara Johanesa Hana, koji u petak dolazi u Beograd, očekuje da čuje konačno rešenje.

Na vanrednoj konferenciji za novinare, Vučić je rekao da „oni koji su ukinuli Šengen i Dablin, sada bi da sav teret izbegličke krize prebace na Srbiju”.

Srpski šef diplomatije Ivica Dačić poručio je sa konferencije OEBS-a u Varšavi da Srbija neće dozvoliti da bude ograđena žicama i sa zatvorenim putevima. „Srbija ne može da dozvoli da bude koncentracioni logor, a da to nikoga nije briga. Da li je Evropa sposobna da upravlja organizacijom kao što je EU? Ako nije, Srbija će biti prinuđena da uvede kontramere”, upozorio je Dačić.

I ministar za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je u Briselu da vraćanje izbeglica u Srbiju putem ugovora o readmisiji nije rešenje i da je neophodno da Evropska unija formuliše zajedničku politiku. „Kada bi stvari bile tako jednostavne migrantske krize ne bi ni bilo, jer bi svaka zemlja vratila migrante onoj prethodnoj, i tako sve do zemlje porekla”, kazao je Vulin. „To nije moguće, niti će tako biti, a ni u Evropskoj komisiji ne očekuju da će se to desiti”, rekao je Vulin posle sastanka sa evropskim komesarom za vanredne situacije i humanitarna pitanja Hristosom Stilijandesom.

Od Stilijandesa je Vulin zatražio pomoć iz fondova EU za civilnu zaštitu radi zbrinjavanja migranata i podršku kako bi se obnovile zalihe. Ministar je naglasio da rešenja izbegličke krize neće biti sve dok EU ne formuliše zajedničku politiku. „Ili će EU naći celovito rešenje po kome će sve zemlje pogođene migrantskom krizom, bile one članice ili ne, raditi po istim pravilima, ili nećemo moći da govorimo o EU kakva je bila pre krize”, naveo je Vulin.

Portparolka EK nije bila precizna u odgovoru koliko je izbeglica dosad vraćeno iz Mađarske, zemlje koja je prva najavila da će sprovesti takvu meru. Budimpešta već koristi mehanizme sporazuma o readmisiji, po kojima je moguće deportovati tražioce azila kojima je odbijen zahtev, kako u zemlju porekla, tako i u državu sa čije su teritorije ušli, u ovom slučaju to je Srbija.

Podsetimo, ranijom presudom Evropskog suda za ljudska prava, kojom je u jednom slučaju utvrđeno da jedan azilant nije imao humane uslove na grčkoj teritoriji, migranti se ne mogu vraćati u prvu zemlju EU u koju su ušli, Grčku. Ali, se mogu vraćati u „sigurnu” zemlju, odnosno Srbiju, koja ima takav status.

Od početka izbegličke krize, nezvanično se procenjuje da je kroz Srbiju prošlo 140.000 registrovanih migranata, ali ima i onih koji nisu podlegli registraciji, jer su ušli ilegalno. Prema preciznim ali nezvaničnim podacima, od 1. januara do 17. septembra 2015. u Srbiji je bilo 131.576 „izraženih azilnih namera”, osoba koje je registrovala naša policija i koje su dobile uput za smeštaj u centru za tražioce azila.

Svi oni su fotografisani, uzet im je otisak prsta, kao i izjava kroz koje zemlje su prolazili na putu do Srbije, i odakle su ušli na našu teritoriju. To može biti važno u slučaju readmisije, jer postoji pisani trag o njihovom kretanju, ali predstavlja potencijalnu opasnost zbog evropskog pravila o vraćanju azilanata u zemlju „prve registracije”. Time se objašnjava i izjava hrvatskog ministra policije Ranka Ostojića, kako oni ne uzimaju otiske prstiju izbeglicama, jer se migranti navodno plaše toga.

Bojan Bilbija

----------------------------------

Oštra kritika hrvatskih vlasti

Premijer Srbije Aleksandar Vučić zatražio je od hrvatskih vlasti da povuku odluku o zaustavljanju teretnog saobraćaja. U suprotnom, kako je upozorio na vanrednoj konferenciji za novinare, Srbija će preduzeti pravne mere, a ako to ne da rezultat – povući će i kontramere.

„Molim hrvatske vlasti, ne zato što smo slabi, a oni mnogo jaki, već kao komšije, prijatelje, članicu EU, da povuku svoje neodgovorne odluke za koje ni sami ne znaju na čemu su zasnovane. Ako se to ne dogodi u najkraćem roku, Srbija planira da uvede i kontramere. One će pogoditi daleko više njihovu državu nego što njihove mere pogađaju našu državu”, naglasio je premijer.

Premijer je kritikovao hrvatske vlasti zato što se četiri, pet dana suočavaju sa talasom migranata, a već svakodnevno iz te zemlje dolaze neodgovorne odluke i izjave.

Naša zemlja, kako je podsetio, suočena je više meseci sa talasom izbeglica, a nismo davali neodgovorne izjave, niti ikada zaustavljali saobraćaj.

„Mi puštamo sve kamione koji dolaze iz Hrvatske, a oni ne puštaju nijedan iz Srbije u Hrvatsku. Naše strpljenje neće trajati doveka”, poručio je on.

Vučić je zamolio EU da se uozbilji i upozori svoju članicu da se ne ponaša tako, jer to nije samo antievropsko ponašanje, već je protiv svakih civilizacijskih normi.

Prema njegovim rečima, Mađari su bili pošteni i zatvorili su obe strane, tako da su i oni trpeli štetu.

„Šta misle, da mi puštamo sve, a oni se ne javljaju čak ni na telefon i ne objašnjavaju o čemu je reč. Mislite li da smo impresionirani Hrvatskom i njenom moći i snagom”, istakao je Vučić rekavši da Srbija mora da zaštiti svoje državne interese.

Tanjug

----------------------------------

Ljajić: Hitna reakcija EU zbog ponašanja Hrvatske

Potpredsednik vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić je od komesara za proširenje Johanesa Hana zatražio hitnu reakciju EU, zbog zabrane ulaska kamiona iz Srbije u Hrvatsku. „Carinski i policijski organi Hrvatske bez ikakvog osnova i uz flagrantno kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU, već čitav dan ne dozvoljavaju ulazak kamiona sa robom iz Srbije u Hrvatsku”, upozorio je Ljajić.

Tanjug

----------------------------------

Vize i migranti u paketu

Prema sporazumu o readmisiji koji je Srbija potpisala sa Evropskom unijom, Mađarska i sve zemlje EU mogu sa svoje teritorije da u Srbiju vraćaju migrante iz trećih zemalja koji u tim evropskim zemljama ne dobiju azil, objašnjeno je za „Politiku” iz upućenih briselskih krugova. Svih 17 sporazuma koje je EU potpisala o readmisiji, uključujući i onaj sa Srbijom, imaju odredbu da se vraćaju državljani trećih zemalja koji neregularno borave, a koji preko teritorije jedne od strana potpisnica ugovora, Srbije na primer, direktno uđu na teritoriju druge ugovorne strane, EU.

Povratak i readmisija državljana trećih zemalja koji odbiju da se prijave za međunarodnu zaštitu, sprovodi se s ciljem sprečavanja sekundarnih kretanja ka drugim državama članicama, u skladu sa sporazumom o readmisiji EU–Srbija. Na naše pitanje da li je logično da Grčka bude otvorena za imigrante, a Mađarska zatvorena, objašnjeno je da su i Mađarska i Grčka, uopšteno govoreći, vezane istim pravilima u sistemu zajedničkog evropskog azila, koja ih obavezuju da registruju tražioce azila i da im uzimaju otisak prsta (prema Dablinu i Eurodak propisima).

Srbija je Sporazum o readmisiji prihvatila u paketu sa Sporazumom o viznim olakšicama, a potpisani su 18. septembra 2007. Potpisivanje ovih ugovora bilo je međusobno uslovljeno, jer je za EU, readmisija bila prioritet. Tada se računalo pre svega s povratkom naših državljana koji ilegalno borave u zemljama zapadne Evrope, a prema procenama Saveta Evrope od pre desetak godina, reč je o 50.000 do 100.000 srpskih državljana.

B. Čpajak