Pijaca objavljuje „rat” supermarketima

Kragujevac – Da li će pijaca opstati, može li se tu unaprediti prodaja i kako, hoće li pijaca na kojoj dominira tradicionalan način trgovine – „tras roba, tras pare” – uspeti da se izbori sa konkurencijom koja se ogleda u pojavi sve većeg broja megamarketa, samo su neka od pitanja koja je sebi postavio novi menadžment kragujevačkog javnog komunalnog preduzeća „Gradske tržnice”.

Novoimenovani direktor „Gradskih tržnica” Nebojša Vidović smatra da jednu od najvećih pretnji pijacama predstavljaju supermarketi u kojima se roba kupuje plastičnim novcem – bankarskim karticama i čekovima. Vidović u razgovoru za „Politiku” objašnjava kako „Gradske tržnice” misle da se suprotstave ovoj „pošasti”, koja, između ostalog, dovodi i do „otuđenja čoveka”.

– Iz sociološkog ugla, pijace su nezamenljiv oblik susretanja i komunikacije ljudi, naročito u urbanim sredinama u kojima su, sa rastom broja stanovnika, sve prisutnije negativne društvene pojave kao što su izolovanost i otuđenje ljudi – kaže naš sagovornik, naglašavajući da je neposredna komunikacija učesnika u trgovini strateška prednost pijace u odnosu na moderne i velike tržne centre.

„U odnosu na druge oblike trgovine, pijace pružaju najveće mogućnosti za međusobnu socijalizaciju učesnika u trgovini, budući da su dostupne svim socijalnim i obrazovnim grupama stanovnika”, navodi se u elaboratu „Gradskih tržnica”, gde se, takođe, kaže i sledeće: „Pojava super i megamarketa, podstaknuta razvojem bankarskog sistema i bezgotovinskog plaćanja, bitno je uticala na tržišno okruženje u kom posluju pijace, pa tako i na poslovanje ljudi koji rade na njima”.

– Devedesetih godina prošlog veka, u okolnostima inflacije, sankcija i ekspanzije sivog tržišta, pojava koje su se negativno odrazile na poslovanje mnogih velikih trgovinskih kuća, pijaca je pokazala izuzetnu vitalnost, prilagođavajući se svim društveno-političkim i ekonomskim promenama. Ipak, pijačna delatnost mora stalno da se unapređuje, a prednost, u odnosu na konkurenciju, vidim u dobrim lokacijama, raznovrsnosti ponude, navici naših ljudi, u direktnom kontaktu između prodavaca i kupaca – kaže Vidović.

Tokom poslednjih pet godina na pijacama konstantno raste promet robe, navedeno je u elaboratu kragujevačkih „Tržnica”.Oko 80 odsto anketiranih Kragujevčana ima pozitivan stav o kupovini na pijacama, a 66 odstostanovnika ovog grada nije promenilo navike i podjednako često odlazi na pijacu kao i ranije.

– Ovi pokazatelji nas stimulišu da modernizujemo i naša prodajna mesta i marketinški pristup poslu. Radni plan rekonstrukcije glavne gradske pijace podrazumeva modernizaciju stare zgrade iz 1928. godine, pokrivanje centralnog pijačnog platoa, nabavku novih tezgi i izgradnju jednog savremenog objekta. Sve to košta oko 450.000 evra, ali mislim da bi grad trebalo da nas podrži, jer će se ulaganja isplatiti na duže staze – objašnjava direktor „Gradskih tržnica”, napominjući da će renovirani i novi objekti pospešiti trgovinu koja, kako kaže, sve više treba da se zasniva na ponudi zdrave organske hrane i originalnih proizvoda sa oznakom geografskog porekla.

Pitanje je, međutim, da li će nešto od ovih planova i ideja zaživeti, jer „Gradske tržnice” u svom elaboratu upozoravaju i na, uglavnom, neadekvatan odnos gradskih vlasti prema ovom preduzeću. Kako je navedeno, „tokom poslednjih deset godina, ovo preduzeće jebilo suočeno sa čestim promenama menadžmenta i političkim zapošljavanjem, što je uvek usporavalo realizaciju, kako operativnih planova, tako i razvoja”.