U penziju posle 12. oktobra treba da ode 3.467 lekarki

Lekarima koji ispunjavaju uslove za penzionisanje, posle 12. oktobra, kad počinje važenje Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, neće biti odobreni zahtevi za produženje angažovanja, osim ako bi njihov odlazak ugrozio funkcionisanje procesa lečenja u zdravstvenoj ustanovi u kojoj rade. Razlog za ovakav stav Ministarstva zdravlja, kako su objasnili, jeste više od 2.500 nezaposlenih doktora medicine.

Prof. dr Olga Popović Mladenović, predsednica Lekarske komore Beograda, kaže da 3.467 lekarki širom Srbije po ovom zakonu treba da bude penzionisano, jer su napunile 60,5 godina života.

– Samo njih 350 su lekari opšte medicine, umesto kojih će u domovima zdravlja moći bez problema da se zaposle mladi koji čekaju na birou. Ali pitam se ko će zameniti specijaliste, naročito one deficitarne – kaže naša sagovornica. Ona najavljuje da će lekarke u okviru komore pokrenuti pitanje diskriminacije u odnosu na kolege, koje imaju pravo da rade do 65. godine.

U Ministarstvu zdravlja obećavaju da će u penziju otići i lekari poput u javnosti omiljene doktorke Nade Macure, pi-ara Zavoda za hitnu pomoć u Beogradu, kao i neki poznati profesori Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji su već „prebacili” starosni cenzus.

U resornom ministarstvu nisu znali da nam kažu koliko lekara-penzionera i dalje radi u državnom zdravstvu, uprkos odavno stečenim uslovima za penzionisanje, što već duže vreme izaziva ogorčenje u javnosti. Takođe, tvrde da još ne znaju koliko je medicinara koji bi u skladu sa novim paragrafima trebalo da budu penzionisani posle 12. oktobra, kao i da nemaju procenu o broju onih koji bi trebalo da budu izuzeti.

Doktorka Popović Mladenović smatra da nije dobro što je direktorima zdravstvenih ustanova prepušteno da odlučuju koju će lekarku zadržati i posle 60,5 godina.

– Na njih je prevaljena velika odgovornost, oni će opet biti izloženi intervencijama ili će, pak, „gurati” svoje kadrove. A interes da se održi proces rada, u ovom slučaju organizacija lečenja, mora biti iznad ličnih interesa – upozorava dr Popović Mladenović.

Prema našim saznanjima, u zdravstvenim ustanovama već nedeljama traje dramatična „borba za opstanak”. Po hodnicima i ordinacijama lekari raspravljaju ko će se i ovog puta provući, lobira se, ubeđuje, stari doktori sačekuju direktore klinika pred kancelarijama i ubeđuju ih kako su neophodni...

Ipak, ima i lekara koji se raduju odlasku u penziju, poput prof. dr Mirjane Perišić, našeg poznatog hepatologa, eksperta za ultrazvuk i profesorke na Medicinskom fakultetu i direktorke Klinike za gastroenterologiju Kliničkog centra Srbije:

– Prvog oktobra, hvalim te bože, odoh u penziju i radujem se tome. Ne mogu da razumem kolege koji posle 40 godina rada i sa 65 godina života ne žele da odu u penziju. Svesna sam koliko mladih ljudi čeka svoj prvi posao – kaže dr Perišić i poručuje da nema razloga za strah da neće imati ko da nas leči kad stari lekari odu u penziju.

– Kao hepatolog-specijalista koji se bavi bolestima jetre i ultrazvukom, obučila sam 1.500 lekara, a poslednje tri godine trudila sam se da primim najbolje mlade lekare. Stasala je odlična generacija lekara srednjih godina, bar u oblasti kojom sam se bavila čitav život. Ko u medicini iza sebe nije ostavio dostojne naslednike napravio je veliki greh – iskrena je naša sagovornica.

Direktor Kliničkog centra Niš prof. dr Zoran Radovanović tvrdi da je u ustanovi kojom rukovodi svako ko je ispunio starosne uslove otišao u penziju. Međutim, ističe da ga nove zakonske odredbe veoma brinu, jer bi iz KC Niš do kraja godine u penziju trebalo da bude ispraćeno 36 lekarki.

– Pridržavaćemo se instrukcija koje smo u avgustu dobili iz Ministarstva zdravlja i popuštanja neće biti. Međutim, po tim odredbama, u penziju gotovo istovremeno odlazi sedam lekara anesteziologa, a naredne godine penzionisaće se još jedna velika grupa lekara. Mnoge specijaliste, naročito u oblasti medicine u kojima već imamo manjak, ne mogu da zamenim lekarima početnicima – objašnjava dr Radovanović, koji kaže da o tome priprema izveštaj resornom ministarstvu.

Direktoru Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu dr Goranu Čolakoviću ovim zakonskim rešenjem pruža se prilika da podmladi kadar:

– U Hitnoj pomoći radi znatan broj lekarki koje imaju više od 60,5 godina i koje ispunjavaju uslov za penzionisanje. Neke od njih rade na telefonskoj centrali i dele savete, a neke su raspoređene po ambulantama. Samo dve-tri lekarke iz te grupe rade u ekipama koje izlazi na teren – kaže naš sagovornik i ističe da je za službu Hitne pomoći važno da ima dovoljno lekara, ali da je podjednako važno da to budu mlađi ljudi, koji će, kako kaže, trčati uz stepenice solitera bez lifta. Osim toga, on podseća da je u službu Hitne pomoći moguće primiti i lekare sa Biroa, na određeno vreme.

Dr Čolaković nije želeo da precizira broj lekarki koje bi po novim odredbama trebalo da budu penzionisane, ali je potvrdio da će u penziju poslati i popularnu dr Nadu Macuru.

– Doktorka Macura je sa prethodnim direktorom sklopila ugovor o angažovanju, iako je ispunila uslove za penzionisanje. Ja sam do sada taj ugovor poštovao, ali sada su uputstva Ministarstva zdravlja jasna – kaže dr Čolaković.