Kosovo u Unesku mimo briselskog dijaloga?

Može li se ostvariti želja Prištine da postane punopravni (196.) ili makar pridruženi (deseti) član Uneska, specijalizovane agencije UN za obrazovanje, nauku i kulturu? Kako je tekao ceo proces i kako se Srbija borila da to spreči – verovatno može.

Formalni zahtev za članstvo Priština je pokrenula pismom Hašima Tačija, sve sa grbom i nazivom „republika Kosovo“, koje je Unmik bez prethodne procedure u vladi i parlamentu, što je neophodno po rezoluciji 1244, prosledio Unesku. Takav potez Unmika kosovski analitičari su ocenili kao ohrabrujući korak ne samo prema članstvu u toj agenciji već i značajan doprinos ka članstvu Kosova u UN. Srpski predstavnici u vladi i parlamentu „države Kosovo“ zanosili su se svojom moći i uticajem da se to bez njihove saglasnosti ne može učiniti.

Članstvo „države Kosovo“ u Unesku direktno je u vezi sa statusom srpske pravoslavne baštine na KiM, tj. da li i Kosovo ima pravo na srpsko kulturno nasleđe ili isključivo Srbija. No, i ranije su bili itekako intenzivni, sa manje ili više uspeha, pokušaji Prištine da se ove srpske svetinje upišu u katalog Uneska kao pravoslavna crkvena baština Kosova. Ponašanje i aktivnosti srpske strane, srpskih vlada i diplomatije, u kontinuitetu poslednjih desetak godina, s tim u vezi, najblaže rečeno, bili su neblagovremeni i neprofesionalni.

A od početka briselskog dijaloga Beograda i Prištine javnosti nije poznato da je pitanje srpske pravoslavne kulturne i verske baštine i njihove imovine bilo na dnevnom redu sastanaka. No, to nam je prekjuče razjasnio ministar Dačić izjavom u Njujorku, kritikujući Prištinu što ove „teme stavlja na dnevni red pre nego što smo o tome raspravljali u dijalogu koji se vodi u Briselu“. Crkve i manastiri su rušeni, paljeni, skrnavljeni, imovina uzurpirana, a dijalog se, dakle, vodio o drugim pitanjima, ponajviše onim koja su nametali Brisel i Vašington, uz navođenja „vode na mlin Prištine“.

I u najnovijem briselskom sporazumu, u kome smo „pobedili“ sa 5:0, svetinje ostadoše po strani. Tom prilikom, i u Briselu a zatim i u Beču, gde nas pohvališe i Merkelova i Kurc, upravo aktuelizirano pitanje članstva Kosova u Unesku, izgleda, ostade po strani.

U odbrani srpskih svetinja na KiM od nasrtaja, morao bi se upotrebiti argument da bi to značilo zatiranje srpskog identiteta i njegov svojevrsni kulturni genocid. Nadam se da vlada ima solidno pripremljenu platformu, zasnovanu na neoborivim dokazima da su Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška i Gračanica, koje su već pod zaštitom Uneska, kao i drugi manastiri i crkve na KiM, srpska pravoslavna kulturna baština i da kao takva, bez obzira na status KiM, moraju i ostati.

Zahtev Prištine za članstvo je već, posredstvom Unmika, stigao na nadležno mesto. Predstoji rasprava i izjašnjavanje 58 članica Izvršnog saveta Uneska. Ako natpolovičnom većinom izjašnjavanje bude u korist Prištine, zahtev se prosleđuje na odlučivanje Generalnoj konfrenciji Uneska. Plašim se da su prethodna dešavanja, neka od njih i ovde pomenuta, kao i uticaj moćnih zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, predodredili konačnu odluku.

*Ambasador u penziji