Penzionerova modna bajka

Novi film američke rediteljke Nensi Majers – za srpsko tržište preveden kao „Mlađi referent“, u originalu „The Intern” što znači  pripravnik, stažista  – od one je vrste holivudskih proizvoda koje ako gledate nećete pogrešiti, a ako ne gledate nećete ništa ni izgubiti. Osim možda priliku da voljenog glumačkog giganta Roberta de Nira vidite sada kako se opušteno snalazi u ulozi penzionera koji umesto penzionerske dokolice bira posao pripravnika u jednom modnom veb-magazinu (!?).

 Scenaristkinja i rediteljka Nensi Majers poznata je po ležernim romantičnim komedijama sa zamršenim ljubavnim odnosima. Po filmovima kakvi su bili „Zamka za roditelje“ sa Lindzi Lohan, „Odmor“ sa Kameron Dijaz, Kejt Vinslet i Džudom Louom, „Nešto zauzvrat sa Džekom Nikolsonom i Dajen Kiton, „Šta žene žele“ sa Melom Gibson i Helen Hant i „Komplikovano je“ sa Alekom Boldvinom, Meril Strip i Stivom Martinom...

 I sve njih je krasilo ono što krasi sada i film „Mlađi referent“: tehnički uglancan sveukupni dizajn, detaljno stilizovana scenografija, kostimografija i šminka, ono što se zove „prigodna muzika“ u funkciji pojašnjenja i pojačavanja emotivnih stanja i trenutnih odnosa i podrazumevajuće zanatski tačna režija. Dodala bih ovde i reč namena, jer svi filmovi Majersove su nekako namenski rađeni prevashodno za eskapizmu sklono američko tržište, na kojem su njene „ušećerene“ moderne bajke za odrasle tematski poželjne, a stil i način života protagonista blizak.

 Ostatak sveta muče neke druge brige, a gledanje „Mlađeg referenta“ sigurno ih neće tako lako odagnati. Pre svega zato što je veoma teško poverovati u priču u kojoj je moguće da se 70-godišnji penzionisani udovac (Robert de Niro kao Ben Vitaker) ponovo zaposli. I to kao pripravnik, ni manje ni više nego u modnom veb-magazinu, čija je glavna urednica mlada i „multiprak“ žena Džuls Ostin (En Hatavej koja je od pripravnice u filmu „Đavo nosi Pradu“ sada „dogurala“ do šefice).

 Kakav je zaista penzionerov motiv, osim što se uvek lepo oblačio, da započne ovakvu vrstu „novog života“ i nove karijere? To, kao i mnogo šta drugo na planu motivacije likova u ovom filmu ostaje nepoznato. U najkraćem – ovo nije baš najbolji scenario Nensi Majers. Priča je natrpana monolozima, dramaturgija je pravolinijska, osim jednog zaokreta u trećem činu (kada je već prilično kasno), retko šta podstakne na uzbuđenje i na smeh. Humor je u „Mlađem referentu“ gotovo antiseptičan, mada nije neinteligentan. I trajanje (122 minuta) filma je problematično. Čist višak je pola sata.

 Ipak, valja reći da je „Mlađi referent“ dovoljno zabavan film koji igra na kartu prikaza različitosti generacija i sudara ljudi starog i novog kova. I kada u tom sudaru vidite s jedne strane Roberta de Nira, a sa druge En Hatavej, između kojih je stvorena izvrsna glumačka hemija, vredi provesti vreme u bioskopskom mraku.

 Argument više je i to što ćete na velikom platnu onda moći da gledate jedan od retkih filmova u kojem muško-žensko prijateljstvo nije zasnovano ni na seksualnim ni na porodičnim odnosima. Postoji u životu i ono što se zove iskreno međusobno poštovanje i uvažavanje, samo ga nema često na filmu.