Zoranova neprocenjiva vojska

Vršac – Vrščanin Zoran Mladenović (66), povratnik-penzioner iz Švedske, ima redak i skup hobi. Već pola veka sakuplja samo izuzetno vredne šahovske garniture, napravljene ručno i mašinski u čitavom svetu. Po veličini kolekcije i vrednosti primeraka spada u sam vrh Evrope, a dobri poznavaoci te oblasti i „drevne igre” na „64” polja, tvrde da je samo nekoliko mesta na svetskoj listi pre Zorana zauzeto. Kaže da samo za dvojicu Amerikanaca zna sigurno da su ga pretekli.

– Sve je počelo 1958. godinZoranova neprocenjiva vojska

e, jednim dečačkim nestašlukom. Mom ocu koji je ležao na Očnom odeljenju u Vršcu odneo sam teglicu slatkog. Ubrzo se tu našao i čika Bora (Bora Kostić, prvi srpski velemajstor), koji je predložio ocu da odigraju partiju šaha u – doneseno slatko. Pobedio je slavni velemajstor, mada je moj otac uživao i topa fore, i tom prilikom poručio mojoj majci da „kuva najbolje slatko na svetu”. Zajedno smo izašli iz bolničke sobe, a ubrzo sam se kroz prozor vratio, i u znak „osvete” – ukrao tu šahovsku garnituru, koju i danas čuvam kao uspomenu na oca i čika Boru. Jer, em je pobedio mog oca, em mu i slatko uzeo. Posle toga nizale su se šahovske garniture, pa ih sada imam stotinu, ali baš neprocenjive vrednosti – priča nam Zoran Mladenović, šahovski prvokategornik.

Šahovske garniture našeg sagovornika napravljene su od drveta, običnih i retkih vrsta (abonos, mahagonij, tikovina...), slonove i kosti kamile, alabastera, keramike i njenog najfinijeg oblika porcelana, kristala, raznih metala i legura, pozlaćenih i posrebrenih... Svaka garnitura ima priču i za Zorana sve su jednako vredne.

Šahovske table i figure prikazuju razne istorijske događaje i ličnosti, bitke, vojskovođe... Svaka od njih predstavlja kulturu, istoriju i umetnost naroda iz kojeg potiče.

– Po raznim karakteristikama i dobro urađenom poslu u porcelanu, ističe se nekoliko šahovskih garnitura. U jednoj su glavne vojskovođe, Adolf Hitler i Josif Visarionovič Staljin, sa svojim vojskovođama i vojskom, onda, egipatska armada sa likovima dvoje faraona, Tutankamona i Kleopatre. Tu je i garnitura koju su zatočeni u poljskom zatvoru sindikalni aktivisti Valensine „Solidarnosti” ručno uradili. Pa, drvena šahovska garnitura, rađena 1930. godine, u Subotici pre Drugog svetskog rata, koja je bila u svojini slavnog šahiste Bore Kostića. Tu je i kompjuterizovana šahovska tabla koju su uradili Amerikanci i Holanđani, a funkcioniše tako što nudi potez kao odgovor „belom”. Ima 68.000 kombinacija, kupio sam je za 6.000 maraka u Minhenu, čim se pojavila. Moja najteža garnitura je rađena od retkog švedskog kristala, i teška je 30 kilograma. Moj šahovski sat iz perioda između 1887. i 1907. godine i dan-danas radi. Kad bi samo znao da govori – nastavlja Mladenović, koji je priredio izložbu jednog dela svoje velike i vredne šahovske kolekcije u Gradskom muzeju u Vršcu, a za organizovanje sličnih događaja izrazili su želju Beograd i Novi Sad.

Ovaj retki kolekcionar je do svojih eksponata dolazio na razne načine, uglavnom kupovinom, retko ih je dobijao kao poklon. Nabavljao je garniture u prodavnicama, buvljacima, u novije vreme preko interneta. U jednoj prodavnici u švedskom gradu Jenčepingu, 1969. godine, zapazio je izloženu šahovsku garnituru od kristala, koja mu se veoma dopala. Vlasnik je odbio da mu je proda, pravdajući se da je to njegov otac doneo iz Londona, pre Drugog svetskog rata. Potom je Zoran po svojoj devojci poručio vlasniku radnje da će izlog, ukoliko mu eksponat ne proda, razbiti i odneti željenu garnituru. Devojka se vratila i Zoranu saopštila da je vlasnik sklonio garnituru iz izloga. Ali mu je, ubrzo, za rođendan poklonila. Nikada mu nije rekla koliko je platila.

– Jednu šahovsku garnituru neizmerno želim. Izrađena je od žada i nalazi se u Hong Kongu. Čuo sam nezvanično, da je ona prodata i to nekom našem čoveku, za 8.500 dolara, koji ju je kupio da bi je poklonio svom prijatelju. Imam još želja. Naručiću da mi se uradi garnitura u keramici sa likovima Tita i Draže Mihailovića, u čijem društvu će biti njihovi najbliži saradnici, a pešaci predstavljeni u vidu partizana i četnika. Takođe, sanjam garnituru u kojoj će kralj i kraljica biti Novak Đoković i Ana Ivanović, na jednoj strani, a kao „crni”, Rodžer Federer i Serena Vilijams.

– Neka košta koliko košta – veli Zoran Mladenović.

----------------------------------

Nisu na prodaju

Zoran nam je ispričao da ga je, pre nekoliko dana, obišao jedan Nemac, koji je, kada je video šahovsku kolekciju, rekao: „Napišite cifru za otkup”. Gost je otišao razočaran.

Izložbu u Gradskom muzeju u Vršcu posetila je i jedna gospođa sa sinčićem, kome je za oko zapala porcelanska garnitura, pa se čak valjao po podu i plačući tražio od mame da mu je kupi. „Pitala me je da li bih je prodao, a kada sam joj rekao da ni jednu od izloženih garnitura ne nudim, uzvratila je: ’Pa, vi niste normalni, kad od tolikih nijednu ne želite da prodate mom sinčiću’”.