U Republici Srpskoj ne postoji kinematografija

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „Baviti se filmom u Republici Srpskoj isto je kao biti automehaničar u gradu u kom nema automobila. Ne postoji sistem i industrija, pa morate da upregnete i izmišljate načine da se bavite poslom. U takvoj situaciji je sve moguće. A opet teško da na to ozbiljno možete računati kao na profesiju kada je sve tako neizvesno i neartikulisano“, kaže Saša Hajduković tridesetogodišnji banjalučki režiser koji je pre pet godina režirao film – „32. decembar“ kao i nekoliko kratkih filmova. Nedavno je krenuo u novi filmski projekat, za koji veruje da će zbog stečenog iskustva biti ozbiljniji od prethodnog. Hajduković kaže da u Srpskoj kinematografija ne postoji, ali da ima ljudi koji se bore, ali i onih koji su, možda, spremni i da ulože u te ljude.

„Kako ne postoji sistem, mnogo je pucanja u prazno, amaterizma i praznog hoda. Ali postoji nada. Nije ni film više tako elitistično nedostupan. Za relativno malo novca sad možete lakše da napravite nešto što ima formu filma. Verujem u nas i ako naša želja i energija budu jake – može se desiti čudo. Postoje i načini promocije koje sada možete uraditi. A opet, da biste došli do nekog nivoa, mora da postoji sistem i ulaganja. Svako može da igra fudbal, ali ne igra svako u Ligi šampiona“, ilustruje Hajduković.

Ovaj mladi režiser kaže da je u RS, u kojoj ne postoji filmski centar, potpuno drugačije nego na nivou BiH, gde osim filmskog fonda postoji ozbiljan evropski filmski festival, krovna udruženja...  

„Iako i tamo nedostaje novca i brige za kulturu uopšte, taj deo BiH ima sistem i ideju. U RS ne postoje ljudi koji se bave razvojem i strategijom filmske kulture. A o značaju filma je smešno i pričati. Za identitet jednog naroda danas je ključna popularna kultura. Za razumevanje sebe i sveta oko sebe. Mi smo svi američka deca“, kaže Hajduković.

Govoreći o novom projektu koji počinje uskoro da radi otkriva samo da je Nikola Pejaković napisao scenario i da se radi o šest epizoda serije i film na osnovu toga. Osvrćući se na prethodno iskustvo kaže da sa ove distance može reći kako je „32. decembar“ postigao pristojan festivalski život i lepu gledanost, ali da je taj posao poslužio i da uvidi koliko, zapravo, tek treba da uči. „Mislim da sam bio mlad i preslab i da zapravo tek sad krećem da se bavim filmom. Za mnogo stvari nisam znao šta radim, bilo je mnogo straha od svega. Verujem u to da su pravi projekti tek pred nama“, navodi on.

Na pitanje kako vidi stanje u kulturi u RS i da li se slaže sa ocenom pojedinih književnika da je književnost Srpske „mrtvac na aparatima“ Hajduković kaže da ne bi upotrebio baš tu metaforu ali da ne bi bio ni blaži.

„Kultura generalno gubi, estrada pobeđuje. U siromašnim državama sa nedostatkom građanske inteligencije to se više oseti, ali čini mi se da to sve ukupno ide u nekom čudnom pravcu. Samo prelistajte novine, prebacite kanale i poslušajte ljude oko sebe. Ne treba biti mnogo pametan da se zaključi kakva je situacija. Mi smo mrtvi i povampireni, aparati odavno ne rade“, zaključuje Hajduković.