Kineska ekonomija i berzanski mehur

Devalvacija juana i berzanski potresi otvorili su novo poglavlje u kontinuiranom procesu reformi u kineskoj privredi. Uprkos astronomskim gubicima međunarodnih razmera, kineska ekonomija nastoji da zadrži višedecenijski zacrtani kurs u pogledu stvaranja modernog društva s ekonomijom koja je uporediva sa razvijenim zemljama. Imajući to u vidu, kineska trostepena strategija razvoja je ispunjena u prva dva koraka. Ostaje, po mišljenju mnogih ekonomista, najteža stepenica: ostvariti društveni i ekonomski progres do nivoa srednje razvijene privrede (merene prvenstveno bruto društvenim proizvodom po glavi stanovnika) do sredine 21. veka, odnosno simbolično do 2049. godine – stogodišnjice nastanka Narodne Republike Kine.

Uspostavljanje i usavršavanje originalnog sistema socijalno-tržišnog privređivanja do sada je davalo impresivne rezultate: kineska ekonomija je pune tri decenije beležila dvocifrene stope rasta sa višestrukim uvećanjem društvenog proizvoda. Kina je danas druga ekonomija sveta, najveći svetski izvoznik i drugi najveći uvoznik. Pored brojnih vidljivih ekonomskih parametara, naročitu pažnju privlači funkcionisanje finansijskih tržišta i finansijskog sistema u celini. Zbog daljeg širenja ekonomskih aktivnosti i smanjivanja evidentne uloge države, kineska privreda će, ako želi dublju integraciju u međunarodne finansijske tokove, morati da transformiše finansijski sektor.

Boraveći mesec dana u različitim kineskim gradovima, imao sam priliku da se na licu mesta upoznam s činjeničnim stanjem u raznim segmentima života i poslovanja koji oslikavaju novu kinesku svakodnevnicu, pa tako i sa značajem koje berzansko poslovanje i trgovina akcijama ima za kineske građane. U Kini se može videti kako mnogi građani različitog društvenog i imovinskog statusa aktivno učestvuju kao trgovci na berzi, prateći iz sata u sat berzanske izveštaje na svojim telefonima najnovije generacije. Među njima je bilo i studenata, vozača autobusa, prodavaca voća, ugostiteljskih radnika, administrativnog osoblja i mnogih drugih. Zašto je važno ko trguje akcijama? Jedan od osnovnih razloga je percepcija investitora što se tiče rizika i prinosa i poznavanje osnovnih postulata finansijske nauke kako bi takav vid investiranja doneo željenu dobit u dužem vremenskom periodu. Ali ako svi ovi učesnici ostvaruju profit u kratkom roku, kakav bi mogao biti zaključak: prvi, da su svi oni vični u trgovini na finansijskim tržištima (bez bilo kakvog potcenjivanja pomenutih kategorija i zanimanja) i drugi, da ima nešto na tom tržištu što svima donosi profit. To nešto je berzanski mehur, naduvan do izrazito precenjenih vrednosti. Taj mehur je, pre ili kasnije, morao da pukne kako bi makar delimično korigovao vrednosti akcija na berzi, noseći sa sobom hiljade milijardi dolara gubitaka za ulagače.

Nijedna od pomenutih kategorija individualnih ulagača, pa čak ni oni profesionalni investitori, nisu videli ništa čudno u činjenici da npr. berzanski indeks na šangajskoj berzi može za samo osam meseci porasti 110 procenata, dok je za isti taj period npr. u SAD taj rast bio 1,1 procenat. Posle juna ove godine, kineski indeksi su počeli strmoglavo da padaju, u toj meri da celokupna međunarodna zajednica, pa i same kineske vlasti, postave pitanje o neophodnosti daljeg transformisanja finansijskog sektora.

Aktivno učestvovanje kineske države, sa svojim finansijskim institucijama, u veštačkom održavanju velikog obima trgovine može poslati pogrešnu poruku svim investitorima, koji će biti potpuno oslonjeni na državno delovanje svaki put kada se pojave određeni znaci krize. U sveopštoj berzanskoj euforiji, čini se kao da su se zaboravili neslavni primeri iz tridesetih godina prošlog veka i Velike depresije u SAD, koja je u potpunosti promenila buduću globalnu privredu. Poznata je anegdota kada je imućni biznismen i političar Džo Kenedi (otac američkog predsednika Džona Kenedija) na putu do posla zastao kod čistača da mu ispolira cipele i tom prilikom od njega dobio savet da kupi akcije određene kompanije, koje je i sam čistač cipela kupio. Shvatio je (barem na vreme) da je to signal da što pre izađe sa tržišta jer će berzanski mehur uskoro pući...

Docent na Fakultetu za poslovne studije