Kada grejpfrut i beli luk odmažu lekovima

Šta sve može da se dogodi u telu osobe koja godinama pije nekoliko lekova za visok pritisak, a onda dobije infekciju i mora da pije antibiotike? Još ako takav pacijent voli da nazeb „preseče” belim lukom, da se „naliva” čajem od kamilice ili sokom od grejpfruta, lečeći jedan zdravstveni problem može sebi da napravi drugu vrstu nevolje.

O ovakvim međusobnim dejstvima lekova, biljaka, hrane, pušenja i megadoza vitamina jedno od najzanimljivijih i najposećenijih predavanja na nedavnom Kongresu infektologa Srbije održala je prof. dr Milica Prostran, klinički farmakolog i šef Službe za kliničku farmakologiju Kliničkog centra Srbije.

– Do interakcija ili međusobnog dejstva lekova dolazi kada pacijent koristi dva leka i jedan od njih menja osobine i dejstvo drugog leka. Najčešće se govori o interakcijama dva leka, ali lekari znaju da to nije realna slika onoga što se dešava u praksi: tokom lečenja u našim bolnicama najteži pacijent prima između pet i 20 lekova, tako da lekari moraju da imaju i dobrustrategiju kako da spreče ove interakcije– objasnila je za „Politiku” dr Prostran.

Naša sagovornica navodi da, na primer, dijabetičar, koji najčešće ima i visok krvni pritisak, svakodnevno pije minimalno četiri leka, ali ako dobije infekciju ili ima bolove – taj broj se povećava.

– Za bolesti srca i krvnih sudova pacijent godinama, pa i decenijama, pije lekove, dok će antibiotike dobiti za lečenje neke infekcije i piće ih kraće vreme. Uz neke antibiotike efikasnost lekova za srce i krvne sudove se smanjuje, dok se negde povećava – eritromicin pojačava efekat kardiovaskularnih lekova. Lekar o tome mora da razmišlja i da prepozna pacijente kod kojih postoji veliki rizik da se pojave interakcije – kaže dr Prostran.

Ova lekarka navodi primer „varfarina”, kardiovaskularnog leka koji sprečava zgrušavanje krvi i nastanak tromba, a koji utiče na dejstvo čak 120 različitih lekova.

– Pacijent koji uzima „varfarin” i lek iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova (razni lekovi protiv bolova, kao što su „brufen” ili „diklofen”), mora da bude upozoren na povećavani rizik od krvarenja. Lekar, sam pacijent, ili osoba koja se o njemu stara, moraju pratiti pojavu bilo kakvog krvarenja, recimo prilikom pranja zuba – upozorava naša sagovornica i dodaje da do smanjenja efikasnosti nekih lekova dovede i neki naši omiljeni „nacionalni” lekovi iz prirode: beli luk, kamilica, peršun, ginko biloba, ali i sok od grejpfruta. Dr Prostran objasnila je da sok od grejpfruta blokira neke enzime u jetri, koji onda sprečavaju razgradnju određenog antibiotika. Već dve čaše, odnosno 400 mililitara, dovoljno je da blokira enzime i smanji efikasnost leka. Ovaj sok naši građani ne koriste tako često kao stanovnici u severozapadnim zemljama, ali je dr Prostran upitala šta ćemo sa biljnim supstancama koje u Srbiji svi obožavamo da pijemo ili uzimamo.

– Beli luk je univerzalni lek za mnoge bolesti i bolesna stanja, ne samo u Srbiji, nego i u Italiji. Zbog sastojka kumarina, beli luk u kombinaciji s aspirinom ili lekovima za ublažavanje bolova može povećati rizik od krvarenja kod osetljivih pacijenata koji ga uzmaju u prirodnom obliku, u kapsulama ili prašku – upozorila je dr Prostran.

Isti efekat – povećani rizik od krvarenja – izazivaju i kamilica, peršun ili ginko biloba, biljni preparat koji navodno poboljšava pamćenje, a za kojim je, po rečima dr Prostran, zapadna Evropa poludela. Zanimljivo je da različiti lekovi za srce i krvne sudove, kada se kombinuju s nekim biljnim preparatima, poput kantariona, mogu da izazovu određene neželjene reakcije. Kantarion je antidepresiv koji lekari na Zapadu najčešće prepisuju, tako da lekar ne samo da mora da vodi računa koje antibiotike i kardiovaskularne lekove pacijent uzima, već i koje biljne preparate koristi. Zato je preporučila lekarima da svoje pacijente uvek pitaju šta uzimaju i od ovih prirodnih preparata, unapred ih pripremajući da će samo 18 odsto priznati šta piju od lekova narodne medicine ili popularnih megadoza vitamina.

– Kad je već tako, pacijente treba naučiti da prate simptome povećanog krvarenja u svakodnevnom životu, a potrebno je povremeno uraditi i laboratorijsku analizu krvne slike i naročito parametre koagulacije (zgrušavanja) krvi – savetovala je naša sagovornica.

Za sve one neodlučne da li da lek ili neki preparat uzimaju na „pun” ili „prazan” stomak, dr Prostran ima kratak savet: hrana se uzima da bi se smanjila iritacija želuca, zato pročitajte pažljivo uputstvo za lek, ako objašnjenje ne nađete – pragmatičnije je piti lek uz hranu.