Када грејпфрут и бели лук одмажу лековима

Шта све може да се догоди у телу особе која годинама пије неколико лекова за висок притисак, а онда добије инфекцију и мора да пије антибиотике? Још ако такав пацијент воли да назеб „пресече” белим луком, да се „налива” чајем од камилице или соком од грејпфрута, лечећи један здравствени проблем може себи да направи другу врсту невоље.

О оваквим међусобним дејствима лекова, биљака, хране, пушења и мегадоза витамина једно од најзанимљивијих и најпосећенијих предавања на недавном Конгресу инфектолога Србије одржала је проф. др Милица Простран, клинички фармаколог и шеф Службе за клиничку фармакологију Клиничког центра Србије.

– До интеракција или међусобног дејства лекова долази када пацијент користи два лека и један од њих мења особине и дејство другог лека. Најчешће се говори о интеракцијама два лека, али лекари знају да то није реална слика онога што се дешава у пракси: током лечења у нашим болницама најтежи пацијент прима између пет и 20 лекова, тако да лекари морају да имају и добрустратегију како да спрече ове интеракције– објаснила је за „Политику” др Простран.

Наша саговорница наводи да, на пример, дијабетичар, који најчешће има и висок крвни притисак, свакодневно пије минимално четири лека, али ако добије инфекцију или има болове – тај број се повећава.

– За болести срца и крвних судова пацијент годинама, па и деценијама, пије лекове, док ће антибиотике добити за лечење неке инфекције и пиће их краће време. Уз неке антибиотике ефикасност лекова за срце и крвне судове се смањује, док се негде повећава – еритромицин појачава ефекат кардиоваскуларних лекова. Лекар о томе мора да размишља и да препозна пацијенте код којих постоји велики ризик да се појаве интеракције – каже др Простран.

Ова лекарка наводи пример „варфарина”, кардиоваскуларног лека који спречава згрушавање крви и настанак тромба, а који утиче на дејство чак 120 различитих лекова.

– Пацијент који узима „варфарин” и лек из групе нестероидних антиинфламаторних лекова (разни лекови против болова, као што су „бруфен” или „диклофен”), мора да буде упозорен на повећавани ризик од крварења. Лекар, сам пацијент, или особа која се о њему стара, морају пратити појаву било каквог крварења, рецимо приликом прања зуба – упозорава наша саговорница и додаје да до смањења ефикасности неких лекова доведе и неки наши омиљени „национални” лекови из природе: бели лук, камилица, першун, гинко билоба, али и сок од грејпфрута. Др Простран објаснила је да сок од грејпфрута блокира неке ензиме у јетри, који онда спречавају разградњу одређеног антибиотика. Већ две чаше, односно 400 милилитара, довољно је да блокира ензиме и смањи ефикасност лека. Овај сок наши грађани не користе тако често као становници у северозападним земљама, али је др Простран упитала шта ћемо са биљним супстанцама које у Србији сви обожавамо да пијемо или узимамо.

– Бели лук је универзални лек за многе болести и болесна стања, не само у Србији, него и у Италији. Због састојка кумарина, бели лук у комбинацији с аспирином или лековима за ублажавање болова може повећати ризик од крварења код осетљивих пацијената који га узмају у природном облику, у капсулама или прашку – упозорила је др Простран.

Исти ефекат – повећани ризик од крварења – изазивају и камилица, першун или гинко билоба, биљни препарат који наводно побољшава памћење, а за којим је, по речима др Простран, западна Европа полудела. Занимљиво је да различити лекови за срце и крвне судове, када се комбинују с неким биљним препаратима, попут кантариона, могу да изазову одређене нежељене реакције. Кантарион је антидепресив који лекари на Западу најчешће преписују, тако да лекар не само да мора да води рачуна које антибиотике и кардиоваскуларне лекове пацијент узима, већ и које биљне препарате користи. Зато је препоручила лекарима да своје пацијенте увек питају шта узимају и од ових природних препарата, унапред их припремајући да ће само 18 одсто признати шта пију од лекова народне медицине или популарних мегадоза витамина.

– Кад је већ тако, пацијенте треба научити да прате симптоме повећаног крварења у свакодневном животу, а потребно је повремено урадити и лабораторијску анализу крвне слике и нарочито параметре коагулације (згрушавања) крви – саветовала је наша саговорница.

За све оне неодлучне да ли да лек или неки препарат узимају на „пун” или „празан” стомак, др Простран има кратак савет: храна се узима да би се смањила иритација желуца, зато прочитајте пажљиво упутство за лек, ако објашњење не нађете – прагматичније је пити лек уз храну.