Ne nazire se pad Vučićevog rejtinga

 Stav javnog mnjenja prema političkim ličnostima relativno je stabilan. To se, pre svega, odnosi na izrazitu dominaciju SNS-a i njegovog lidera Aleksandra Vučića u odnosu na sve takmace i potvrđuje se kako god da merimo, kaže Srđan Bogosavljević, direktor „Ipsos stratedžik marketinga”, u razgovoru za „Politiku”. On ističe da je Vučićev rejting, kad se bira čovek od poverenja, već dugo ogroman i dominantan i da se pad, za sada, ne nazire.

Bogosavljević navodi da „’Ipsos’ radi oko hiljadu istraživanja godišnje, znači da uvek imamo podatke, ali ne možemo uvek o njima da pričamo, međutim jednom mesečno ide naš politički omnibus i u komentarima ću se, pre svega, oslanjati na te podatke.”

Premijer Vučić razmišlja, kako je rekao, o vanrednim parlamentarnim izborima. Kakvo je raspoloženje građana prema vanrednim izborima?

Građani nikada nisu za vanredne izbore, a kad se raspišu – onda jesu. Ljudi su za izbore samo kad se želi promena vlade. Ukoliko većina želi promenu vlasti, onda je većina i za izbore. Kod nas to nije slučaj i nemamo baš ogroman procenat onih koji kažu – e, baš bih voleo da imamo vanredne izbore.

Kakva je trenutna situacija na našoj političkoj sceni, kako stoje stranke?

Osim SNS-a i SPS-a, niko drugi ne može biti sasvim siguran da prelazi cenzus od pet odsto. DS ima veliki problem sa odanošću biračkog tela, iako je konstantno iznad tih pet procenata, ali njihovi birači nisu sigurni da će izaći na izbore, a nisu sigurni ni da neće promeniti stav. SRS veoma zavisi od ponašanja svog lidera, pa dosta oscilira i povremeno prelazi cenzus. Koalicije o kojima se spekuliše, Dveri i DSS i SDS i LDP, u zbiru prelaze cenzus i, osim, naravno, lista stranaka nacionalnih manjina, teško je zamisliti da još neko konkuriše za ulazak u parlament.

Parlamentarni izbori za sada su samo mogući, a pokrajinski i lokalni su izvesni. Jeste li radili istraživanja za Vojvodinu? Stiče se utisak da nikoga ne zanima raspoloženje građana pokrajine.

Ne bih se lako složio da nikoga ne interesuju ti izbori, ali svakako ima manje podataka o Vojvodini, posebno o pojedinim opštinama. Međutim, i u Vojvodini i na lokalu, s manjim ili većim odstupanjima, odslikavaju se trendovi koji važe za Srbiju. U Vojvodini je relativno jak LSV i, naravno, mađarske stranke, pa se za toliko umanjuje snaga najjačih stranaka, ali se ne može očekivati raspored snaga bitno različit od onog na nivou države.

To znači da će SNS pobediti u Vojvodini?

SNS i DS su u istom odnosu u Vojvodini kao i na nivou cele Srbije. DS je malo jači u Vojvodini nego na nivou cele Srbije, ali kakav god procenat da ima, 50 odsto njihovih birača nije sigurno da će izaći na izbore, a 50 odsto, ne istih, kaže da nije sigurno da će baš za tu stranku glasati. Potpuno su izgubili lojalnost birača.

Koliko i kako objedinjavanje parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora utiče na rezultate?

Utiče, naravno. Uostalom, menja se osnovna tema o kojoj se govori, i to po pravilu ide u korist najjače stranke na državnom nivou jer tada dominiraju državne teme.

Učestalo je lansiranje afera. Koliko će i kako one uticati na opredeljenje birača?

Afere najpre utiču na tiraže štampanih medija, ali i stvaraju odbojnost prema politici i političarima. Ukoliko budu dominirale i u vreme samih izbora, verovatno će biti smanjena izlaznost. Videli smo kako je negativna kampanja 2012. godine jedno vreme imala efekta, ali je posle toga postala kontraproduktivna.

Hoće li afera prisluškivanja u koju su umešani lider najveće opozicione stranke Bojan Pajtić, direktor moćnog javnog preduzeća i sestra ministarke Kori Udovički uticati i kako na parlamentarne izbore, ako ih bude, ali i na pokrajinske, kojih će biti?

Još ne znamo šta je tu istina, pa bih rekao da ova afera ima onaj uobičajeni efekat. To znači da se veruje lideru u koga se inače veruje, a povećava se već postojeći negativan stav o drugim akterima, tako da teško da iko od umešanih može da profitira od toga. S druge strane, izbori još nisu raspisani, tako da verujem da će biti novih, svežijih afera.

Pomenuli ste da bi afere mogle da utiču na izlaznost na izbore. Kome odgovara manja izlaznost?

Sad je situacija takva da svaka izlaznost odgovara SNS-u, a smanjena odgovara strankama koje imaju visoku lojalnost. Visoku lojalnost imaju stranke koje su bile male, pa su se još smanjile, što nije slučaj sa DS-om. DS-u ne odgovara mala izlaznost.

Popularnost Aleksandra Vučića je ogromna, ali imali su je i Slobodan Milošević, Vojislav Koštunica, pa i Boris Tadić, ali je naglo padala. Može li ova Vučićeva još dugo da traje?

Za Miloševića nema baš preciznih merenja, ali u periodu 1991, 1992. i 1993. on jeste imao ogromnu popularnost, koja je dugo trajala. Koštuničina je trajala relativno kratko, imao je popularnost kad je bio na čelu jedne užasno heterogene grupacije. Ta grupacija, DOS, počela je da se raspada, čak je njegov DSS prvi insistirao na sopstvenom identitetu, a kad je prestao da bude lider te grupacije, počeo je da pada. Njegovo trajanje je relativno kratko. Tadić nikada nije imao tu visinu kao Milošević, Koštunica i Vučić sada. Tadiću je Tomislav Nikolić bio parnjak, oni su se sve vreme preplitali, čak je Nikolić češće bio ispred njega, ali u svakom slučaju njih dvojica su bili drastično niži u odnosu na veličinu pokazatelja koje sada ima Vučić.

Koji su to pokazatelji?

Popularnost lidera meri se na više načina, a jedan od njih jeste da izaberete ličnost kojoj najviše verujete. Ja, pre svega, uzimam taj pokazatelj da vidim koliko je neka ličnost važna. Imate i nevažne ličnosti koje su popularne, ali poverenje je nešto drugo. Vučić se po kriterijumu poverenja baš izdvaja, već dugo se vrti duplo više od Nikolića i Dačića. Vučić ide na nekih 37, 38 odsto kad se bira čovek od najvišeg poverenja. Najbolji rezultati Nikolića i Tadića bili su 22-24 odsto.

Šta bi moglo da smanji Vučićev rejting?

Za sada se to ne nazire. On je stekao veliko poverenje u borbi protiv korupcije i zato što ljudi veruju da je njegova borba za ekonomiju iskrena i relativno dobra. Kada bi to počelo da se krnji, a za sada se ne krnji, ili kada bi se pojavio neko kao što se on pojavio nekima, onda bi počeo da pada.

Ima li izgleda da se i njemu neko pojavi?

Ja bih rekao da ima potencijala, ali nema izgleda. Cipras i Varufakis, na primer, došli su prilično niotkuda, ali mislim da kod nas, za sada, nema takvih nagoveštaja, tako da se može reći da ima potencijala, s obzirom na to da ima mnogo ljudi koji ne znaju za koga bi glasali, ali ne vidim da ima izgleda.

Čini se da nam opozicija nikada nije bila slabija. Šta je razlog tome?

Važan razlog je u činjenici da smo mi još početnici u demokratiji, pa naše stranke malo pažnje posvećuju očuvanju infrastrukture kad dođu na vlast. Po pravilu, važni i uspešni stranački aktivisti premeste se na ministarske i poslaničke pozicije. Osim toga, ali i zbog toga, stranke nisu stabilizovane, pa je najčešći scenario da se posle neuspeha na izborima dele. DS je najeklatantniji primer. Rezultat tih procesa jeste da na, hajde da ih tako nazovemo, nacionalno naglašenom krilu imamo Dveri, DSS, SRS i niz još manjih stranaka koje atakuju na iste ili slične birače, kojih ukupno nema više od 15 odsto. Druga strana, koja se, pre svega, predstavlja kao proevropskija i prodemokratskija od vladajućih stranaka, ima još više aktera, tu su DS, SDS, LDP, Nova stranka, Dosta je bilo, LSV... I oni svi zajedno ne mogu da računaju, u ovom trenutku, na više od 15 odsto birača. Dakle, opozicione stranke nemaju jaku infrastrukturu, ima ih previše koje se obraćaju istim biračima, a i svojim aktuelnim i starim liderskim sukobima zbunjuju birače i nisu ubedljive kada se predstavljaju kao alternativa.

Izbori još nisu raspisani, ali već se sklapaju koalicije, pa i između onih koji su razmenjivali oštre optužbe, kao Boris Tadić i Čedomir Jovanović, ranije su DS i Dveri najavili savez?

Predizborni savezi uvek su opterećeni računima ko koliko doprinosi eventualnom uspehu, pa ih nije lako sklapati, osim kad je jedan partner daleko jači pa diktira uslove. Kad je narod zasićen nekom vlašću, onda je okupljanje oko slogana „promene” uvek dobro. Kod nas sada nije takva situacija, jer je natpolovična većina zadovoljna pravcem u kojem se zemlja kreće. Obe pomenute koalicije opterećene su starim sukobima, pa će morati dobro da se potrude da objasne zašto su zajedno, da im se ne dogodi da im zajednički rezultat bude znatno manji od zbira rejtinga koje su uneli u koaliciju.

S obzirom na ogromni animozitet između Borisa Tadića i Čedomira Jovanovića, koji su javno manifestovali, mogu li oni da ubede građane da imaju zajednički cilj?

Oni bi to mogli pre od DSS-a i Dveri. I jedni i drugi mogu da idu na varijantu da objasne biračima, koji nisu blesavi, da hoće da osiguraju prelazak cenzusa, a da će svako posle ići svojim putem. Mogli bi da objasne da je to jedini način za prelazak cenzusa, a da oni smatraju da neko poput njih treba da bude u parlamentu. Lideri koji su se svađali ne mogu da ubede građane da se više neće svađati. Ako Čeda ima tri odsto i Boris tri odsto, taj zbir na izborima može biti jedan, a oni moraju da učine da bude šest. To mogu da ostvare tako što će objašnjavati građanima da moraju da uđu u parlament da bi kontrolisali ovu vlast.

U zemljama EU od pogoršanja migrantske krize jača desnica. Mogu li desničari kod nas da dobiju glasove po tom osnovu?

U EU raste ksenofobija, ali ona nije toliko izazvana sirijskim migrantima, već migrantima koji dolaze već dugo. Imali smo istraživanje koje smo uradili u 17 gradova EU, koje je pokazalo jačanje otpora prema migrantima jer dolaze obrazovani ljudi koji neće da budu čistači, već mogu da budu svašta. Mi ovde imamo izbeglice...

Ukoliko bi izbeglice, koje trenutno samo prolaze kroz našu zemlju, ostale duže ili, kao što se najavljuje, ako bi bile vraćane u Srbiju iz zemalja u koje su otišle, hoće li to uticati na izbore?

Naravno, konkurencija se ne voli. To smo videli kad smo imali veću obavezu prema izbeglicama koje su dolazile iz Hrvatske i BiH. Svaka vrsta naseljavanja i konkurencije stvara problem. U istraživanju imamo ljude koji nam kažu, na primer, zašto treba nešto da dam Romu zato što je Rom, i ja sam siromašan, pa mi niko ništa ne daje. Takva vrsta razmišljanja je moguća, ako to bude masovna pojava. To jeste osnov za rast desnice, a sve zavisi od toga kako će reagovati vlada i najvažniji prenosioci informacija. Mi još nemamo takvu situaciju.