Не назире се пад Вучићевог рејтинга

 Став јавног мњења према политичким личностима релативно је стабилан. То се, пре свега, односи на изразиту доминацију СНС-а и његовог лидера Александра Вучића у односу на све такмаце и потврђује се како год да меримо, каже Срђан Богосављевић, директор „Ипсос стратеџик маркетинга”, у разговору за „Политику”. Он истиче да је Вучићев рејтинг, кад се бира човек од поверења, већ дуго огроман и доминантан и да се пад, за сада, не назире.

Богосављевић наводи да „’Ипсос’ ради око хиљаду истраживања годишње, значи да увек имамо податке, али не можемо увек о њима да причамо, међутим једном месечно иде наш политички омнибус и у коментарима ћу се, пре свега, ослањати на те податке.”

Премијер Вучић размишља, како је рекао, о ванредним парламентарним изборима. Какво је расположење грађана према ванредним изборима?

Грађани никада нису за ванредне изборе, а кад се распишу – онда јесу. Људи су за изборе само кад се жели промена владе. Уколико већина жели промену власти, онда је већина и за изборе. Код нас то није случај и немамо баш огроман проценат оних који кажу – е, баш бих волео да имамо ванредне изборе.

Каква је тренутна ситуација на нашој политичкој сцени, како стоје странке?

Осим СНС-а и СПС-а, нико други не може бити сасвим сигуран да прелази цензус од пет одсто. ДС има велики проблем са оданошћу бирачког тела, иако је константно изнад тих пет процената, али њихови бирачи нису сигурни да ће изаћи на изборе, а нису сигурни ни да неће променити став. СРС веома зависи од понашања свог лидера, па доста осцилира и повремено прелази цензус. Коалиције о којима се спекулише, Двери и ДСС и СДС и ЛДП, у збиру прелазе цензус и, осим, наравно, листа странака националних мањина, тешко је замислити да још неко конкурише за улазак у парламент.

Парламентарни избори за сада су само могући, а покрајински и локални су извесни. Јесте ли радили истраживања за Војводину? Стиче се утисак да никога не занима расположење грађана покрајине.

Не бих се лако сложио да никога не интересују ти избори, али свакако има мање података о Војводини, посебно о појединим општинама. Међутим, и у Војводини и на локалу, с мањим или већим одступањима, одсликавају се трендови који важе за Србију. У Војводини је релативно јак ЛСВ и, наравно, мађарске странке, па се за толико умањује снага најјачих странака, али се не може очекивати распоред снага битно различит од оног на нивоу државе.

То значи да ће СНС победити у Војводини?

СНС и ДС су у истом односу у Војводини као и на нивоу целе Србије. ДС је мало јачи у Војводини него на нивоу целе Србије, али какав год проценат да има, 50 одсто њихових бирача није сигурно да ће изаћи на изборе, а 50 одсто, не истих, каже да није сигурно да ће баш за ту странку гласати. Потпуно су изгубили лојалност бирача.

Колико и како обједињавање парламентарних, покрајинских и локалних избора утиче на резултате?

Утиче, наравно. Уосталом, мења се основна тема о којој се говори, и то по правилу иде у корист најјаче странке на државном нивоу јер тада доминирају државне теме.

Учестало је лансирање афера. Колико ће и како оне утицати на опредељење бирача?

Афере најпре утичу на тираже штампаних медија, али и стварају одбојност према политици и политичарима. Уколико буду доминирале и у време самих избора, вероватно ће бити смањена излазност. Видели смо како је негативна кампања 2012. године једно време имала ефекта, али је после тога постала контрапродуктивна.

Хоће ли афера прислушкивања у коју су умешани лидер највеће опозиционе странке Бојан Пајтић, директор моћног јавног предузећа и сестра министарке Кори Удовички утицати и како на парламентарне изборе, ако их буде, али и на покрајинске, којих ће бити?

Још не знамо шта је ту истина, па бих рекао да ова афера има онај уобичајени ефекат. То значи да се верује лидеру у кога се иначе верује, а повећава се већ постојећи негативан став о другим актерима, тако да тешко да ико од умешаних може да профитира од тога. С друге стране, избори још нису расписани, тако да верујем да ће бити нових, свежијих афера.

Поменули сте да би афере могле да утичу на излазност на изборе. Коме одговара мања излазност?

Сад је ситуација таква да свака излазност одговара СНС-у, а смањена одговара странкама које имају високу лојалност. Високу лојалност имају странке које су биле мале, па су се још смањиле, што није случај са ДС-ом. ДС-у не одговара мала излазност.

Популарност Александра Вучића је огромна, али имали су је и Слободан Милошевић, Војислав Коштуница, па и Борис Тадић, али је нагло падала. Може ли ова Вучићева још дуго да траје?

За Милошевића нема баш прецизних мерења, али у периоду 1991, 1992. и 1993. он јесте имао огромну популарност, која је дуго трајала. Коштуничина је трајала релативно кратко, имао је популарност кад је био на челу једне ужасно хетерогене групације. Та групација, ДОС, почела је да се распада, чак је његов ДСС први инсистирао на сопственом идентитету, а кад је престао да буде лидер те групације, почео је да пада. Његово трајање је релативно кратко. Тадић никада није имао ту висину као Милошевић, Коштуница и Вучић сада. Тадићу је Томислав Николић био парњак, они су се све време преплитали, чак је Николић чешће био испред њега, али у сваком случају њих двојица су били драстично нижи у односу на величину показатеља које сада има Вучић.

Који су то показатељи?

Популарност лидера мери се на више начина, а један од њих јесте да изаберете личност којој највише верујете. Ја, пре свега, узимам тај показатељ да видим колико је нека личност важна. Имате и неважне личности које су популарне, али поверење је нешто друго. Вучић се по критеријуму поверења баш издваја, већ дуго се врти дупло више од Николића и Дачића. Вучић иде на неких 37, 38 одсто кад се бира човек од највишег поверења. Најбољи резултати Николића и Тадића били су 22-24 одсто.

Шта би могло да смањи Вучићев рејтинг?

За сада се то не назире. Он је стекао велико поверење у борби против корупције и зато што људи верују да је његова борба за економију искрена и релативно добра. Када би то почело да се крњи, а за сада се не крњи, или када би се појавио неко као што се он појавио некима, онда би почео да пада.

Има ли изгледа да се и њему неко појави?

Ја бих рекао да има потенцијала, али нема изгледа. Ципрас и Варуфакис, на пример, дошли су прилично ниоткуда, али мислим да код нас, за сада, нема таквих наговештаја, тако да се може рећи да има потенцијала, с обзиром на то да има много људи који не знају за кога би гласали, али не видим да има изгледа.

Чини се да нам опозиција никада није била слабија. Шта је разлог томе?

Важан разлог је у чињеници да смо ми још почетници у демократији, па наше странке мало пажње посвећују очувању инфраструктуре кад дођу на власт. По правилу, важни и успешни страначки активисти преместе се на министарске и посланичке позиције. Осим тога, али и због тога, странке нису стабилизоване, па је најчешћи сценарио да се после неуспеха на изборима деле. ДС је најеклатантнији пример. Резултат тих процеса јесте да на, хајде да их тако назовемо, национално наглашеном крилу имамо Двери, ДСС, СРС и низ још мањих странака које атакују на исте или сличне бираче, којих укупно нема више од 15 одсто. Друга страна, која се, пре свега, представља као проевропскија и продемократскија од владајућих странака, има још више актера, ту су ДС, СДС, ЛДП, Нова странка, Доста је било, ЛСВ... И они сви заједно не могу да рачунају, у овом тренутку, на више од 15 одсто бирача. Дакле, опозиционе странке немају јаку инфраструктуру, има их превише које се обраћају истим бирачима, а и својим актуелним и старим лидерским сукобима збуњују бираче и нису убедљиве када се представљају као алтернатива.

Избори још нису расписани, али већ се склапају коалиције, па и између оних који су размењивали оштре оптужбе, као Борис Тадић и Чедомир Јовановић, раније су ДС и Двери најавили савез?

Предизборни савези увек су оптерећени рачунима ко колико доприноси евентуалном успеху, па их није лако склапати, осим кад је један партнер далеко јачи па диктира услове. Кад је народ засићен неком влашћу, онда је окупљање око слогана „промене” увек добро. Код нас сада није таква ситуација, јер је натполовична већина задовољна правцем у којем се земља креће. Обе поменуте коалиције оптерећене су старим сукобима, па ће морати добро да се потруде да објасне зашто су заједно, да им се не догоди да им заједнички резултат буде знатно мањи од збира рејтинга које су унели у коалицију.

С обзиром на огромни анимозитет између Бориса Тадића и Чедомира Јовановића, који су јавно манифестовали, могу ли они да убеде грађане да имају заједнички циљ?

Они би то могли пре од ДСС-а и Двери. И једни и други могу да иду на варијанту да објасне бирачима, који нису блесави, да хоће да осигурају прелазак цензуса, а да ће свако после ићи својим путем. Могли би да објасне да је то једини начин за прелазак цензуса, а да они сматрају да неко попут њих треба да буде у парламенту. Лидери који су се свађали не могу да убеде грађане да се више неће свађати. Ако Чеда има три одсто и Борис три одсто, тај збир на изборима може бити један, а они морају да учине да буде шест. То могу да остваре тако што ће објашњавати грађанима да морају да уђу у парламент да би контролисали ову власт.

У земљама ЕУ од погоршања мигрантске кризе јача десница. Могу ли десничари код нас да добију гласове по том основу?

У ЕУ расте ксенофобија, али она није толико изазвана сиријским мигрантима, већ мигрантима који долазе већ дуго. Имали смо истраживање које смо урадили у 17 градова ЕУ, које је показало јачање отпора према мигрантима јер долазе образовани људи који неће да буду чистачи, већ могу да буду свашта. Ми овде имамо избеглице...

Уколико би избеглице, које тренутно само пролазе кроз нашу земљу, остале дуже или, као што се најављује, ако би биле враћане у Србију из земаља у које су отишле, хоће ли то утицати на изборе?

Наравно, конкуренција се не воли. То смо видели кад смо имали већу обавезу према избеглицама које су долазиле из Хрватске и БиХ. Свака врста насељавања и конкуренције ствара проблем. У истраживању имамо људе који нам кажу, на пример, зашто треба нешто да дам Рому зато што је Ром, и ја сам сиромашан, па ми нико ништа не даје. Таква врста размишљања је могућа, ако то буде масовна појава. То јесте основ за раст деснице, а све зависи од тога како ће реаговати влада и најважнији преносиоци информација. Ми још немамо такву ситуацију.