Preciznost srpskog jezika i pisma

Srpski jezik spada u razvijene jezike. On slaže imenice, zamenice, prideve i brojeve u rodu, broju i padežu pokrivajući ceo opseg u prostoru i vremenu. Govoriti srpski velika je komparativna prednost u odnosu na neke druge jezike, jer se time formira efikasniji misaoni sistem, srazmerno stepenu razvoja jezika s kojim se poredi.

Srpski jezik ima svoju azbuku, koja sadrži glasove svih evropskih jezika.

Naš jezik i pismo (ne samo naš) u opasnosti su od nestajanja, jer procesi globalizacije ne podrazumevaju eksplicitnu zaštitu.

Da li naš jezik treba štititi, zašto i kako?

Srpski jezik se sam „potrudio“ da da svoj doprinos mnogim evropskim jezicima. Imena mnogih gradova, reka, planina... imaju koren u srpskom jeziku: Berlin tj. Brljin je medveđi brlog, Elba je Lab(a), Drezden je Drezgin, Štutgart je Studgrad; Dunav (Donau), Don, Donjec, Dnjepar, Dnjestar su istoimene reke.

Drugi evropski jezici, engleski ponajviše, pokazuju jasne znake slabe razvijenosti. Bukvalni prevod nekih osnovnih rečenica na to ukazuje (What are you playing with? – Šta ti igrati sa? ili Spider is insect eating animal – Pauk je insekt jeduća životinja). U čemu je problem, reći će neko? Problem je u misaonoj matrici koja ne generiše ravnomerno informacije u vremenskom domenu. To ljudima smeta, a nije ni logično. Kad bi tekst „Šta ti igrati sa” bio prekinut pre nego što čujemo „sa“ ne bismo mogli znati značenje tog pitanja. Takvih primera ima na hiljade.

Engleski pravopis je komplikovan i, da naglasim, bez ikakve namere da to liči na uvredu, nepošten (to naša deca sa znanjem srpskog jezika i pisanja odmah uoče). Oni (Englezi) jedno pišu a drugo izgovaraju, sa mnogo izuzetaka od nekih pravila, otuda tvrdnja o nepoštenju.

Naša azbuka (da se opet malo i našalimo) poštena je i jasna. Kako napišeš, tako izgovaraš, i obrnuto. Svaki glas jedno slovo, nema dodavanja dodataka u obliku kvržica, polulinija pa čak i čitavih slova!? – Jedan glas – dva slova. Pa gde je tu logika?

Bilo bi još mnogo primera, svako zna poneki, koji pokazuju preciznost i efikasnost srpskog jezika i pisma.

Odgovor na pitanja „da li“ i „zašto“, kao što smo videli, nedvosmislen je. Da, srpski jezik treba štititi. Teže pitanje je kako ga zaštititi?

Tu nam u pomoć pritiču Bugari. Trebalo bi potpuno preslikati njihovu jezičku regulativu, a Evropa nas već čeka s valutom koju i mi, još bez poglavlja, ali, hvala bogu, glavom, znamo pravilno da pročitamo, razumemo i izgovorimo: evro!

*Profesor i prevodilac u penziji