Biblioteka se menja za novi vek

Subotica – Gradska biblioteka u Subotici svečanim programom od 12. oktobra obeležava 125 godina postojanja kao najstarija institucija kulture u gradu.

Od vremena kada je 1890. godine formirano Društvo za javnu biblioteku, današnja ustanova izrasla je u regionalnu i matičnu biblioteku sa 450.000 naslova, sa članstvom koje je utrostručeno u poslednjih pet godina, te oko 6.500 Subotičana otvori vrata biblioteke u potrazi za čitalačkim štivom. – To je u nivou statistike evropskih gradova od 100.000 stanovnika poput našeg – kaže direktor Dragan Rokvić.

Smeštena u centru grada, u objektu koji je i sam spomenik kulture, u Gradskoj biblioteci je već nekoliko godina prisutna svest da je neophodno osavremenjivati i odnos prema čitaocima, ali i uslove u kojima knjiga „stanuje”. – Neophodno je da biblioteku stvaranu na najboljim tekovinama 19. veka prevedemo u 21. vek. Mi smo na pragu trogodišnjeg projekta, koji će doneti temeljnu rekonstrukciju Gradske biblioteke – kaže direktor Rokvić.

Celokupan projekat rekonstrukcije oslanja se na finansijsku pomoć Mađarskog nacionalnog saveta, fondacije „Betlehem Gabor” iz Mađarske, te mađarske države. Rekonstrukcija Biblioteke trebalo bi da staje ukupno oko 450.000 evra, a za prvu fazu radova već je obezbeđeno 130.000 evra, odnosno 44 miliona forinti.

– Radovi počinju rekonstrukcijom osnovne infrastrukture u objektu, kao što je električna instalacija, grejanje, klimatizacija, protivpožarna zaštita. Paralelno sa tim, već naredne godine, s obzirom da zgrada nema uslova za širenje, dvorišni prostor će biti pretvoren u novi multimedijalni centar i čitaonicu. Sadašnja čitaonica na spratu prerašće u mesto za afirmisanje elitne kulture – navodi Rokvić.

U budućnosti celokupna komunikacija sa čitaocima odvijala bi se u prizemlju objekta, dok bi sprat bio predviđen za bibliotečke aktivnosti i stručne sadržaje. Namera je rukovodstva Biblioteke da se uporedo sa građevinskim preuređenjem ovog spomenika kulture, omogući elektronska komunikacija sa korisnicima, kroz naručivanje, ali i korišćenje knjiga. Preuređenjem će se lakše „pomiriti” potrebe korisnika, i činjenica da je Gradska biblioteka referentna ustanova koja obeležava stvaralaštvo izuzetnih autora poput Radomira Konstantinovića, Danila Kiša, Dežea Kostolanjija ili Balinta Vujkova. Ovde treba dodati da je do sada oko 100.000 naslova kulturne baština ovog kraja iz 19. i 20. veka digitalizovano, te da se privodi kraju i elektronska obrada celokupnog knjižnog fonda kao deo Kobis mreže Srbije.

Gradska biblioteka u Subotici jedina u porodici od 170 biblioteka Srbije svakodnevno komunicira sa korisnicima na tri jezika, srpskom, mađarskom i hrvatskom, i u njenom knjižnom fondu multijezičnost je jedna od najznačajnijih odrednica. Rokvić objašnjava kako biblioteka baštini fond koji je jedinstveni po tome što poseduje knjige i periodiku na hebrejskom, nemačkom, na ikavici, ijekavici, te na jezicima koji su ovde u upotrebi. – Zaokružujući naš regionalni identitet napravili smo novu tradiciju intenzivne saradnje sa sličnim ustanovama u Mađarskoj, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, jer biblioteke ne mogu da opstanu same već samo u saradnji sa susedima. To je i neminovnost u situaciji presahlih lokalnih izvora finansiranja – navodi Rokvić.

Zajednička kulturna razmena subotičke i segedinske biblioteke proglašena je najboljim idejnim projektom u IPA programu EU prekogranične saradnje, a sada je u pripremi dokumentacija za novi saziv IPA projekata sa Hrvatskom. – Periodika iz Subotice može da se čita u segedinskoj „Šomođi” biblioteci, kao što u našoj postoji značajan fond knjiga na mađarskom jeziku, ali i na hrvatskom koje nam stižu kroz saradnju sa bibliotekama u Zagrebu i Osijeku – kaže direktor. Od Ministarstva kulture ove godine dobijeno je oko tri hiljade naslova.

-------------------------------------------------------------

Gosti iz regiona na proslavi

Svečana akademija povodom 125. godina postojanja Gradske biblioteke u Subotici održana je 12. oktobra a prisustvovali su joj Laslo Blašković, direktor Narodne biblioteke Srbije, Selimir Radulović, predsednik Matice Srpske iz Novog Sada, direktori univerzitetske biblioteke iz Segedine i nacionalne biblioteke iz Zagreba.

Na Svečanoj akademiji dodeljena je i nagrada za zavičajnu knjigu godine ostvarenju „Od života do života ka holokustu” , u izdanju Jevrejske opštine Subotice i novosadskog „Foruma” u knjizi su sakupljene biografije i svedočenja o izuzetnim jevrejskim porodicama i pojedincima koji su ostavili velikog traga na kulturni i javni život grada. Svečanost povodom jubileja Gradske biblioteke završena je u hotelu „Galerija” gde su bibliotekari zajedno sa učenicima Politehničke škole napravili veliki domino od knjiga, simbolično nazvan „Knjigotres” koji su potom srušili simbolično pokazujući kako knjiga prenosi svoj uticaj na svakoga koga dodirne.