Библиотека се мења за нови век

Суботица – Градска библиотека у Суботици свечаним програмом од 12. октобра обележава 125 година постојања као најстарија институција културе у граду.

Од времена када је 1890. године формирано Друштво за јавну библиотеку, данашња установа израсла је у регионалну и матичну библиотеку са 450.000 наслова, са чланством које је утростручено у последњих пет година, те око 6.500 Суботичана отвори врата библиотеке у потрази за читалачким штивом. – То је у нивоу статистике европских градова од 100.000 становника попут нашег – каже директор Драган Роквић.

Смештена у центру града, у објекту који је и сам споменик културе, у Градској библиотеци је већ неколико година присутна свест да је неопходно осавремењивати и однос према читаоцима, али и услове у којима књига „станује”. – Неопходно је да библиотеку стварану на најбољим тековинама 19. века преведемо у 21. век. Ми смо на прагу трогодишњег пројекта, који ће донети темељну реконструкцију Градске библиотеке – каже директор Роквић.

Целокупан пројекат реконструкције ослања се на финансијску помоћ Мађарског националног савета, фондације „Бетлехем Габор” из Мађарске, те мађарске државе. Реконструкција Библиотеке требало би да стаје укупно око 450.000 евра, а за прву фазу радова већ је обезбеђено 130.000 евра, односно 44 милиона форинти.

– Радови почињу реконструкцијом основне инфраструктуре у објекту, као што је електрична инсталација, грејање, климатизација, противпожарна заштита. Паралелно са тим, већ наредне године, с обзиром да зграда нема услова за ширење, дворишни простор ће бити претворен у нови мултимедијални центар и читаоницу. Садашња читаоница на спрату прерашће у место за афирмисање елитне културе – наводи Роквић.

У будућности целокупна комуникација са читаоцима одвијала би се у приземљу објекта, док би спрат био предвиђен за библиотечке активности и стручне садржаје. Намера је руководства Библиотеке да се упоредо са грађевинским преуређењем овог споменика културе, омогући електронска комуникација са корисницима, кроз наручивање, али и коришћење књига. Преуређењем ће се лакше „помирити” потребе корисника, и чињеница да је Градска библиотека референтна установа која обележава стваралаштво изузетних аутора попут Радомира Константиновића, Данила Киша, Дежеа Костолањија или Балинта Вујкова. Овде треба додати да је до сада око 100.000 наслова културне баштина овог краја из 19. и 20. века дигитализовано, те да се приводи крају и електронска обрада целокупног књижног фонда као део Кобис мреже Србије.

Градска библиотека у Суботици једина у породици од 170 библиотека Србије свакодневно комуницира са корисницима на три језика, српском, мађарском и хрватском, и у њеном књижном фонду мултијезичност је једна од најзначајнијих одредница. Роквић објашњава како библиотека баштини фонд који је јединствени по томе што поседује књиге и периодику на хебрејском, немачком, на икавици, ијекавици, те на језицима који су овде у употреби. – Заокружујући наш регионални идентитет направили смо нову традицију интензивне сарадње са сличним установама у Мађарској, Хрватској и Босни и Херцеговини, јер библиотеке не могу да опстану саме већ само у сарадњи са суседима. То је и неминовност у ситуацији пресахлих локалних извора финансирања – наводи Роквић.

Заједничка културна размена суботичке и сегединске библиотеке проглашена је најбољим идејним пројектом у ИПА програму ЕУ прекограничне сарадње, а сада је у припреми документација за нови сазив ИПА пројеката са Хрватском. – Периодика из Суботице може да се чита у сегединској „Шомођи” библиотеци, као што у нашој постоји значајан фонд књига на мађарском језику, али и на хрватском које нам стижу кроз сарадњу са библиотекама у Загребу и Осијеку – каже директор. Од Министарства културе ове године добијено је око три хиљаде наслова.

-------------------------------------------------------------

Гости из региона на прослави

Свечана академија поводом 125. година постојања Градске библиотеке у Суботици одржана је 12. октобра а присуствовали су јој Ласло Блашковић, директор Народне библиотеке Србије, Селимир Радуловић, председник Матице Српске из Новог Сада, директори универзитетске библиотеке из Сегедине и националне библиотеке из Загреба.

На Свечаној академији додељена је и награда за завичајну књигу године остварењу „Од живота до живота ка холокусту” , у издању Јеврејске општине Суботице и новосадског „Форума” у књизи су сакупљене биографије и сведочења о изузетним јеврејским породицама и појединцима који су оставили великог трага на културни и јавни живот града. Свечаност поводом јубилеја Градске библиотеке завршена је у хотелу „Галерија” где су библиотекари заједно са учeницима Политехничке школе направили велики домино од књига, симболично назван „Књиготрес” који су потом срушили симболично показујући како књига преноси свој утицај на свакога кога додирне.