Treći talas krize hladi investicionu klimu

Stiže treći talas finansijske krize – prognoze su svetskih finansijskih stručnjaka. Oni očekuju da će centralne banke najjačih ekonomija početi da podižu kamate, a posledica toga biće da će investitori radije da ulažu u državne obveznice, a manje u ono što mi zovemo grinfild investicije.

Tim analitičara banke Goldman Saks navodi da je globalna finansijska katastrofa, koja je počela pre sedam godina kolapsom investicionog bankarstva i tržišta hipotekarnih kredita u SAD, ušla u treću fazu. Taj talas karakterišu veoma niske cene sirovina, usporavanje privrednog rasta Kine i drugih privreda u usponu i niska inflacija na globalnom nivou.

Kada centralne banke u razvijenim zemljama počnu da pričaju o podizanju kamata, kamate na sigurna sredstva, poput državnih obveznica, trebalo bi da porastu, što smanjuje zainteresovanost investitora da rizikuju u inostranstvu kako bi dobili solidan povrat. Oni tada povlače novac sa tržišta u usponu i time otežavaju kompanijama sa tih tržišta da se refinansiraju i da finansiraju velike projekte, što dovodi do usporavanja globalne privrede, navodi Goldman Saks.

Nebojša Savić, profesor Fakulteta za finansije, ekonomiju i administraciju, ne spori da i nama, kao privredi u usponu, preti rizik od povlačenja kapitala i smanjenja investicija. Sve privrede u svetu, osim dve najjače – američke i kineske, kolateralna šteta su seobe kapitala.

– Međutim, to možemo da izbegnemo boljom poslovnom klimom koja bi dovela strane direktne investicije. U takvim uslovima dobili bismo dugoročne investitore, a ne kao što su sada kratkoročni u državne hartije od vrednosti. Nažalost, ceo ovaj region nema dobru poslovnu klimu i mi nismo izolovano ostrvo – kaže Savić.

Po njegovim rečima svet, odnosno dve najveće privrede, razmatraju kojim putem će svetska privreda ići dalje. Sve do izbijanja krize 2008. godine postojao je globalni dogovor SAD i Kine po kome je Kina jačala svoju industriju i proizvodila robu jevtinije od drugih što je odgovaralo podizanju američke kupovne moći. Sada je rast kineske privrede počeo da usporava. Savić kaže da je kineska privreda 40 godina rasla po stopi od deset odsto godišnje što je i bilo moguće zbog niske baze. Sada ta baza više nije niska i logično je da privredni rast usporava. Za razliku od Amerike koje pokazuje znake oporavka Evropa još luta, stagnira, u deflaciji je. Stručnjaci procenjuju da je i taj američki oporavak vrlo osetljiv, jer Ameriku muče strukturni problemi njihove privrede pa im i najmanje promene, uprkos istorijski niskoj stopi nezaposlenosti od četiri, pet odsto, mogu napraviti probleme. Bilo je, kaže on, pre desetak dana više nego upadljivo da FED okleva da poveća svoju kamatu što se već mesecima najavljivalo. U svim tim uslovima traži se lek za globalnu privredu.

Nenad Gujaničić iz Vajz brokera, kaže da je veoma teško sa sigurnošću reći da li će trenutna, prilično konfuzna situacija u svetskoj ekonomiji, dovesti do neke nove globalne krize, naročito onako visokih razmera kao što je bio slučaj 2008. godine.

– Veoma dug period niskih kamatnih stopa svakako je doveo do nekih pojava koje bi mogle biti okidač jačih potresa. A to je pre svega velika količina „jeftinog” kapitala koja je svoje utočište našla u raznim oblicima imovine kao što su akcije, nekretnine... Verovatno će prva posledica podizanja kamatnih stopa u razvijenom delu sveta biti povlačenje kapitala sa rizičnih tržišta, a posledično i rast cene zaduživanja ovih zemalja. To bi i te kako moglo da se odrazi i na našu zemlju koja se proteklih nekoliko godina prilično povoljno zadužuje u odnosu na prethodni period. Zadužene zemlje koje vreme niskih kamatnih stopa nisu iskoristile za reforme i eliminisanje uzroka nastanka visokog duga mogle bi se naći u velikom problemu – smatra Gujaničić.

Marko Danon, analitičar Hipo banke, kaže da je aktuelni privredni rast razvijenih privreda skroman, a da privrede u razvoju usporavaju.

– Neizvesnosti na tržištima i relativno restriktivna fiskalna politika u pojedinim razvijenim zemljama po svemu sudeći utiču na to da je tražnja slaba i na odlaganje investicija proizvodeći deflatorne pritiske. To navodi ključne centralne banke na dalju relaksaciju monetarne politike. Tako su nakon već dostignutog nultog nivoa kamatnih stopa, pojedine centralne banke, poput ECB-a, pribegle neortodoksnim merama „ubrizgavanja” likvidnosti, u nameri da podstaknu aktivnost i inflaciju, što je za sada dalo tek ograničene rezultate – objašnjava Danon.

On podseća da je kod nas inflacija niska što je Narodnoj banci omogućilo da snizi referentnu kamatu. Iako bi monetarno popuštanje trebalo da ima povoljan uticaj na domaću aktivnost, niske svetske tržišne kamatne stope ipak upućuju da će se produžiti slaba tražnja za našom robom što u srednjem roku po svemu sudeći otežava osetniji oporavak srpskog BDP-a.