Трећи талас кризе хлади инвестициону климу

Стиже трећи талас финансијске кризе – прогнозе су светских финансијских стручњака. Они очекују да ће централне банке најјачих економија почети да подижу камате, а последица тога биће да ће инвеститори радије да улажу у државне обвезнице, а мање у оно што ми зовемо гринфилд инвестиције.

Тим аналитичара банке Голдман Сакс наводи да је глобална финансијска катастрофа, која је почела пре седам година колапсом инвестиционог банкарства и тржишта хипотекарних кредита у САД, ушла у трећу фазу. Тај талас карактеришу веома ниске цене сировина, успоравање привредног раста Кине и других привреда у успону и ниска инфлација на глобалном нивоу.

Када централне банке у развијеним земљама почну да причају о подизању камата, камате на сигурна средства, попут државних обвезница, требало би да порасту, што смањује заинтересованост инвеститора да ризикују у иностранству како би добили солидан поврат. Они тада повлаче новац са тржишта у успону и тиме отежавају компанијама са тих тржишта да се рефинансирају и да финансирају велике пројекте, што доводи до успоравања глобалне привреде, наводи Голдман Сакс.

Небојша Савић, професор Факултета за финансије, економију и администрацију, не спори да и нама, као привреди у успону, прети ризик од повлачења капитала и смањења инвестиција. Све привреде у свету, осим две најјаче – америчке и кинеске, колатерална штета су сеобе капитала.

– Међутим, то можемо да избегнемо бољом пословном климом која би довела стране директне инвестиције. У таквим условима добили бисмо дугорочне инвеститоре, а не као што су сада краткорочни у државне хартије од вредности. Нажалост, цео овај регион нема добру пословну климу и ми нисмо изоловано острво – каже Савић.

По његовим речима свет, односно две највеће привреде, разматрају којим путем ће светска привреда ићи даље. Све до избијања кризе 2008. године постојао је глобални договор САД и Кине по коме је Кина јачала своју индустрију и производила робу јевтиније од других што је одговарало подизању америчке куповне моћи. Сада је раст кинеске привреде почео да успорава. Савић каже да је кинеска привреда 40 година расла по стопи од десет одсто годишње што је и било могуће због ниске базе. Сада та база више није ниска и логично је да привредни раст успорава. За разлику од Америке које показује знаке опоравка Европа још лута, стагнира, у дефлацији је. Стручњаци процењују да је и тај амерички опоравак врло осетљив, јер Америку муче структурни проблеми њихове привреде па им и најмање промене, упркос историјски ниској стопи незапослености од четири, пет одсто, могу направити проблеме. Било је, каже он, пре десетак дана више него упадљиво да ФЕД оклева да повећа своју камату што се већ месецима најављивало. У свим тим условима тражи се лек за глобалну привреду.

Ненад Гујаничић из Вајз брокера, каже да је веома тешко са сигурношћу рећи да ли ће тренутна, прилично конфузна ситуација у светској економији, довести до неке нове глобалне кризе, нарочито онако високих размера као што је био случај 2008. године.

– Веома дуг период ниских каматних стопа свакако је довео до неких појава које би могле бити окидач јачих потреса. А то је пре свега велика количина „јефтиног” капитала која је своје уточиште нашла у разним облицима имовине као што су акције, некретнине... Вероватно ће прва последица подизања каматних стопа у развијеном делу света бити повлачење капитала са ризичних тржишта, а последично и раст цене задуживања ових земаља. То би и те како могло да се одрази и на нашу земљу која се протеклих неколико година прилично повољно задужује у односу на претходни период. Задужене земље које време ниских каматних стопа нису искористиле за реформе и елиминисање узрока настанка високог дуга могле би се наћи у великом проблему – сматра Гујаничић.

Марко Данон, аналитичар Хипо банке, каже да је актуелни привредни раст развијених привреда скроман, а да привреде у развоју успоравају.

– Неизвесности на тржиштима и релативно рестриктивна фискална политика у појединим развијеним земљама по свему судећи утичу на то да је тражња слаба и на одлагање инвестиција производећи дефлаторне притиске. То наводи кључне централне банке на даљу релаксацију монетарне политике. Тако су након већ достигнутог нултог нивоа каматних стопа, поједине централне банке, попут ЕЦБ-а, прибегле неортодоксним мерама „убризгавања” ликвидности, у намери да подстакну активност и инфлацију, што је за сада дало тек ограничене резултате – објашњава Данон.

Он подсећа да је код нас инфлација ниска што је Народној банци омогућило да снизи референтну камату. Иако би монетарно попуштање требало да има повољан утицај на домаћу активност, ниске светске тржишне каматне стопе ипак упућују да ће се продужити слаба тражња за нашом робом што у средњем року по свему судећи отежава осетнији опоравак српског БДП-а.