Pancir 15 puta tvrđi od čelika

Čačak – U pogonu Tehničkog remontnog zavoda u Čačku, jedinojvojnoj ustanovi u Srbiji gde se obnavljaju zaštitni balistički prsluci, osvojena je izrada po novoj konstrukciji uz primenu najsavremenijeg materijala iz ove oblasti. Reč je o veoma jakom polietilenskom vlaknu „dajnema sb 51”stvorenom u holandskoj fabrici „Dajnema”, 15 puta jačem od kvalitetnog čelika.

Tvorci novog rešenja su konstruktori iz zavoda, uz podršku i drugih starešina iz sastava Vojske Srbije.

– Osnovna zamisao konstrukcionog rešenja bila je da se napravi novi i sigurniji balistički uložak, uz manju upotrebu materijala i niže troškove, bez narušavanja standarda o neprobojnosti. Posle ispitivanja probnih modela utvrđeno je da su postignuta brojna unapređenja: bolja balistička zaštita, rok trajanja s 5 produžen je na 10 godina, koristi se manji broj listova koji su pritom lakši za sečenje pri sklapanju i troši se manje novca i vremena za izradu – kaže za „Politiku” potpukovnik mr Vojkan Radonjić, tehnički direktor TRZ-a.

Prvi zvanično uvedeni zaštitni prsluci u Jugoslovenskoj narodnoj armiji bili su britanske proizvodnje, a zatim je počelo da ih izrađuje i „Borovo”, najpre po britanskim modelima a kasnije i po svojim rešenjima koja su se pokazala dobrim. Jedno od tih rešenja bilo je i „antitrauma jastuče”, postavljeno iza balističkog panela, da bi ublažilo ugibanje materijala izazvano udarom projektila u prsluk i telo. To jastuče bilo je napunjeno – perjem. Zatim se u izradi uložaka odomaćio kevlar, vrsta aramidnog, sintetičkog vlakna američke proizvodnje koji se pokazao 20 procenata boljim ali se onda, devedesetih, pojavilo vlakno dajnema. Već u samom početku bilo je 40 procenata iznad američkog, a kasnije je i znatno usavršeno.

Balistički zaštitni materijali za prsluke tku se kao klasično platno od konca, pri čemu prepletaj niti obezbeđuje dodatnu otpornost. Naime, prilikom pogotka u balistički sloj metak ne samo da teško kida nit jer je elastična, već i vuče niti iz tkanja što izaziva trenje i otpor. Kombinacija otpornosti niti na kidanje, otpor prilikom izvlačenja iz tkanja kao i gustina u vidu većeg broja slojeva platna, zaustavljaju zrno. Zato i nema rikošeta jer se platno zgužva i ne dozvoljava projektilu da sklizne. Zato se skrojeni listovi platna nikad ne porubljuju, a celinom ih čini delimični štep po krajevima i blagi po sredini.

Vojska Srbije koristi tri modela zaštitnih balističkih prsluka, „M 99”, „M 02” i „M 03”. Prvi sadrži 14 listova materijala nepoznatog porekla i 18 listova kevlara, a ostala dva su sastavljena sa po 5 listova materijala nepoznatog porekla u prvom i 10 u trećem sloju. U drugom su dva lista antitrauma materijala koja sadrže po jedan list sunđera i 2 lista kevlara, dok četvrti sloj čini 14 listova kevlara.

Stručnjaci TRZ-a „Čačak” su za osnovu novog konstrukcionog rešenja uzeli „dajnemu sb 51”, pošto je danas taj materijal znatno kvalitetniji od svih poznatih: pluta na vodi, jako je izdržljiv, otporan na vlagu, hemikalije i UV svetlo, a proizvođač daje garanciju od 10 godina, dvostruko dužu nego za svoj prethodni proizvod iz iste porodice. Novi uložak sadrži samo 20 listova: 19 listova „dajneme sb 51” i jedan list tvarona, koji je ubačen ispred poslednjeg. Pored toga, radi paralelnog ispitivanja, konstruktor je pripremio i još dva uloška od materijala koji su do sada bili u upotrebi, oba sa po 40 listova. U jednom su 38 listova „dajneme 21” i dva lista alveolena, u drugom 25 listova „dajneme 21”, 13 listova starog materijala nepoznatog porekla i 2 lista alveolena.

Težina kompleta prvog od ova tri modela je 3.745 grama (prednji panel zaštitnog prsluka 1.490, zadnji panel 1.755, karlični štitnik 500), drugog 3.700 (1.450 + 1.700 + 550), trećeg 3.920 (1.600 + 1.600 + 720). Ukupni troškovi izrade prvog balističkog uloška su 380, drugog 445 i trećeg 380 evra.

Ispitivanja su obavljena u laboratoriji Instituta bezbednosti u Beogradu, po standardima za nivo zaštite III – A, koji podrazumeva da prsluk štiti vojnika od pištoljskog metka početne brzine 426 metara u sekundi. Ispitivanje se izvodi ispaljivanjem metka sa rastojanja od pet metara. Zahtevi standarda jesu takođe, da se metak zaustavi bez proboja i da otisci od njega u pozadinskom materijalu (plastelinu) budu manji od 44 milimetra.

U laboratoriji je na ukupno 9 panela i štitnika pucano iz dva pištolja, „magnum” kalibra 44 i „para” kalibra 9 mm, a brzina zrna merena je na 3 metra od usta cevi.  Svi uzorci balističkih uložaka zaustavili su projektile. Pored toga, relevantne traume – BFS otisci – koje se mere u pozadinskom materijalu – plastelinu, bile su u propisanim granicama, odnosno manje od 44 milimetra. Taj otisak stvara se usled proboja zrna kroz materijale u ulošku i neposredne energije zrna, odnosno reč je o ugibanju materijala izazvanim udarom.

Otisak u plastelinu iza prednjeg panela sa „danejmom 51” bio je veliki 33 milimetra (pucano iz „magnuma”), iza zadnjeg panela 17 – 31 milimetar („para”) a iza karličnog štitnika 40 milimetara („magnum”).

Inače, kad je reč o ovim tehničkim sistemima, po standardima Vojske Srbije postoji i viši nivo zaštite (III). To su prsluci sa balističkom pločom koji štite vojnika od puščanog metka početne brzine 732 – 950 metara u sekundi, a na ispitivanju se ispaljivanje metka vrši sa rastojanja od 15 metara.