Muzički filigrani s Kosmeta

Milicu Milisavljević Dugalić predstavljaju kao interpretatorku kosovskometohijske pesme i etno-muzike južnog Balkana. Ova diplomirana novinarka, koja već 15 godina živi i radi na relaciji Zvečan–Beograd, snima manje poznate tradicionalne pesme i predstavlja ih u savremenim aranžmanima.

Muzička mreža Srbije Milici je dodelila „Zlatni melos” za izuzetan doprinos na širenju i očuvanju tradicionalne muzike sa Kosova i Metohije, a za human rad dobila je plaketu „Veliko srce RTS-a” i zlatnik od princeze Katarine Karađorđević za „Put humanizma”. Za dugogodišnji rad i očuvanje izvorne kosmetske pesme uručena joj je plaketa „Počasni građanin” u Kosovskoj Mitrovici... Ovo su samo neke od brojnih nagrada i priznanja umetnici koja se na početku karijere bavila džezom i zabavnom muzikom.

Muzičku karijeru započela je 1971. godine pobedom u emisiji „Maksimetar” Televizije Beograd. Iste godine snimala je ploče s pesmama Radoslava Graića. Čak tri puta je predstavljala Kosmet na izboru za „Pesmu Evrovizije”, nastupala na festivalima širom ondašnje Jugoslavije i Evrope, po Bliskom istoku, severnoj Africi... Pevala je 1978. godine i Muameru Gadafiju.

– Pevala sam u Klubu Jugoslovena kod mama Dane i bilo je fantastično. Ali, pre nego što sam otišla u Libiju morala sam na razgovor u njihovu ambasadu. Bila sam vrlo mlada, plava i malo su bili podozrivi. Ali, dobila sam vizu, i to na tri meseca, a kada sam stigla u Libiju nudili su mi da ostanem i da pevam u jednom njihovom noćnom klubu. Tamošnji orkestar bio je sastavljen od bivših studenata koji su kod nas završavali fakultete. Mnogi Libijci su u ono vreme studirali u Jugoslaviji na tehničkim fakultetima i Vojnoj akademiji. Ipak sam se vratila kući jer mi je otac rekao da moram da nastavim školovanje na fakultetu – priča Milica Milisavljević Dugalić, koja se vratila u Prištinu i na ondašnjem Filozofskom fakultetu diplomirala na odseku za žurnalistiku, a potom se i zaposlila na Radio Prištini, i to kao solista.

Priča i kako je nisu ljudi uvek čuli, nju i njenu interpretaciju, ali da se u međuvremenu situacija promenila.

– U momentima kada se osamim, da bih bila bliska sebi i svojima, pevam pesme sa Kosova i Metohije. Slušala sam baku kako ih peva, mamu kako ih peva dok šije. Sada ih ja pevam. Narodne pesme narodu Srbije. Predodređena sam da to radim. To je i svrha moga postojanja. Kroz te pesme vezujem prošlost sa sadašnjošću i budućnošću, nastojim da ih sačuvam od zaborava onakve kakve su bile. Trudim se da sačuvam jezik kojim su se pevale, jer su ti arhaizmi ostali i u svakodnevnom govoru i dan-danas. Kao, na primer, kada narod severnog Kosova koristi gu, ga, gi, go. Kada kažu, primera radi, „Što gu nema cveta”. Ovo je tipično za Srbicu u severnom Kosovu, delu Kosova koji se graniči sa Metohijom na kojoj se govori čistije, sa primesom crnogorskog i krajiškog govora – objašnjava Milica Milisavljević Dugalić.

Nedavno je naša sagovornica objavila album pod nazivom „Filigrani s juga”. Prethodni album „Nečujna zvona” objavila je u saradnji sa Nenadom Milisavljevićem – Nešom Galijom. „Nečujna zvona” su 2009. godine na festivalu „Sunčane skale” proglašen za najbolji album etno-muzike na Balkanu.

– Neša i ja se znamo još iz mojih rokerskih dana. Iz vremena kada je postojala saradnja između niškog i prištinskog džez i simfonijskog orkestra. Neša je neko ko je čitav svoj život poklonio muzici, umetnik koji je umeo da odvoji pop pesmu od tradicionalne. I želela sam da upravo on oblikuje tradicionalne pesme sa Kosova i Metohije nakon što sam čula šta je napravio u filmu „Zona Zamfirova” – priča naša sagovornica.

Proteklih mesec dana Milica Milisavljević Dugalić snimala je trajne snimke za Radio Beograd. Snimke za sve vremena, kaže nam.

– Ono što nije u arhivu Radio Beograda kao i da ne postoji – ističe Milica.

-------------------------------------------------------------

Nešto važnije od lepote

– U ovom poslu kojim se ja bavim nije imperativ biti lep i mlad već znati otpevati pesmu podneblja u kojem je pesma nastala, biti slikovit u interpretaciji, ubedljiv u tekstualnom delu pesme. Da vam svi veruju kada otpevate. A pesme su običajne, ljubavne, svadbarske, tužne, vesele, pastoralne... pesme našeg naroda koje su se generacijama prenosile sa kolena na koleno – kaže Milica Milisavljević Dugalić.