Strani ambasadori za sada ne odlaze

Zasad nema najava da će zemlje iz kojih su prethodnih dana povučeni naši ambasadori ,,na konsultacije” – do daljeg, preduzeti isti korak i povući svoje ambasadore iz Beograda. Recipročane diplomatske mere te zemlje, po svoj prilici, neće ni ubuduće preduzeti jer, kako procenjuju posmatrači, njima se više isplati da zadrže svoje ambasadore u Srbiji.

I Dušan Lazić, dugogodišnji diplomata i član Foruma za međunarodne odnose, misli da će te zemlje – bez obzira na to šta se prethodnih dana desilo u odnosima s našom zemljom – nastojati da nastave kontakte i diplomatske konsultacije na ambasadorskom nivou.

– Čini mi se – kaže Lazić – da će te države u ovom slučaju više ići po principu političkog oportuniteta i političke potrebe, nego reciprociteta.

On objašnjava kako je „lopta bačena u njihovo dvorište”:

–S obzirom na to da od zemalja koje su priznale nezavisnost Kosmeta nije, prilikom uručivanja protesta, istovremeno traženo povlačenje ambasadora koji su kod nas akreditovani, to se, onda, ostavlja na volju tim zemljama da procene situaciju i da same povuku odgovarajuće poteze. A one mogu ili da nastave da imaju svoje diplomatsko predstavništvo na nivou ambasadora u Beogradu – što će, po njegovom mišljenju, ako ne sve, onda velika većina i učiniti – ili da, svojevoljno, kao odgovor na naše proteste i povlačenje ambasadora, i one povuku svoje ambasadore „na konsultacije” i da preduzmu sličnu, odgovarajuću recipročnu meru.

Goran Svilanović tvrdi da u ovakvim slučajevima, zapravo, ne postoji neka diplomatska praksa, već da se države, svakodnevno, ponašaju onako kako misle da se treba ponašati. Nekadašnji ministar spoljnih poslova, danas predstavnik Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, smatra da eventualni uzvratni potezi zavise od toga kako ko koga vidi. – Ako vas vide kao jedno dete koje se naljutilo, reći će: „Pa, dobro, pusti ga da se smiri”. Ali, ako vas vide kao zrelog čoveka, onda se adekvatno tome ponašaju. On smatra da „nismo shvaćeni na ovaj drugi, nego na onaj prvi način”.

Iznenađen time što se ovo pitanje uzvratnih poteza uopšte postavlja, ovaj naš sagovornik kaže da ako želimo da oni povuku svoje ambasadore, onda te ambasadore treba da proglasimo nepoželjnim osobama, što je, inače, takođe, ,,nešto što možemo da uradimo”.

Odista, sem odluke sopstvene države, drugi način odlaska stranih ambasadora iz neke zemlje jeste otkazivanje gostoprimstva od strane zemlje domaćina. Lazić, međutim, tvrdi da se „izuzetno retko dešava” da neki ambasador bude proglašen personom non grata (a to je onda kada se ne pridržava zakona zemlje u kojoj radi).

Imajući u vidu, zasad nezvanične, najave da će politički nivo kontakata stranih ambasadora koji ostanu u Beogradu, a čije su zemlje povodom Kosmeta preduzele neprijateljski akt prema Srbiji, biti spušten na niži nivo s predstavnicima naše vlasti i da će oni, moći da stignu najviše do pomoćnika ministra, Lazić ukazuje na to da ne bi trebalo donositi takvu odluku, uveren da to „može da bude kontraproduktivno sa stanovišta naših interesa”.

Otpravnici poslova, koji, inače, preuzimaju diplomatske poslove umesto ambasadora koji su povučeni ovih dana u Beograd, teško mogu, po diplomatskom kodeksu, da dođu, recimo, do predsednika vlada ili do ministra inostranih poslova država u kojima obavljaju svoju dužnost. A, i u ovoj situaciji treba, kako naglašava Lazić, da budemo zainteresovani za otvorene kanale komunikacije sa svetom, ne samo iz političkih razloga, već i zbog ekonomskih i ostalih veza s njima.