Ko nam nameće navike u ishrani

Mast nije neprijatelj. Domaća kobasica je na ceni. Grašak – nova zvezda kuhinje. Neka se skloni kinoa, vreme je za proso.

Ovo su samo neki od trendova koje je za 2015. godinu preporučio Džoš Šonvald, novinar iz Čikaga, za američki „Tajm”. Ovaj stručnjak za gastronomiju je i autor knjige koja govori upravo o tome kako će naša ishrana izgledati u budućnosti, koje ćemo namirnice jesti, na koji ih način pripremati i s čim ćemo ih kombinovati. Početkom svake godine on predviđa nove trendove u ishrani. Izgleda da i svet hrane ima svoja pravila, koja za čas stignu s jednog na drugi kraj sveta. Kao, na primer, najnovija priča o štetnosti crvenog mesa, koje je samo šest meseci ranije bilo globalni hit i preporuka u svim proteinskim dijetama.

Kako smo postali robovi trendova u ishrani i koliko uopšte znamo o tome što nam se servira? „Njujork tajms” nedavno je pokušao da odgovori na ovo pitanje. Nisu samo stanovnici velikih gradova trenutno opsednuti hranom bez glutena i magičnim čija semenkama. I industrija je u strahu, jer ostaje bez kupaca, koji se okreću od proizvoda koji su do juče bili osnovni izbor. Zato se i najveći svetski proizvođači hrane danas bore da uhvate korak sa trendovima. Jeste li čuli da je „Mekdonalds“ ukinuo pileći big mek? Najpoznatiji proizvođači žitarica izbacuju veštačke boje i arome iz svojih pahuljica, kao i „Kraft”, koji takođe „beži” od veštačkih boja. Od 2000. godine za četvrtinu je opala prodaja žitnih pahuljica zbog previše šećera a zabeležen je i pad prodaje gaziranih pića, pa čak i đusa, koji je bio neizostavni deo američkog doručka. Svetski lideri u proizvodnji piletine odjednom drastično smanjuju upotrebu antibiotika u proizvodnji mesa. Zašto? U trendu je sveža, organska ili zdrava hrana sa lokalnih farmi, od malih proizvođača. Da li industrija nama nameće takve proizvode ili mi diktiramo navike kojima se industrija prilagođava?

I mi smo u trendu, ili bar mislimo tako. Trebalo je, izgleda, da u Srbiju stignu strani trgovinski lanci da bi nam otvorili oči i pokazali kako izgleda polica sa zdravim proizvodima. Ko ima novca, može da prati „modu” i sprema kinou – moćnu superžitaricu. Ili da jede organsku hranu. Većina, ili onih 60 odsto građana Srbije koji, prema poslednjim istraživanjima Nacionalne organizacije potrošača Srbije, i ne čitaju deklaracije, uglavnom slepo prate trendove.

– Kad me pitaju koja je namirnica dobra, ne znam šta da kažem. Ne postoji supernamirnica niti supernutricionista. Iza svake priče ili trenda uglavnom stoji novac ili neki interes. Ljudi vole da prate trendove, primećujem to, međutim, zaboravljaju da je suština u umerenosti. I da je najbolje jesti hranu s našeg podneblja – kaže Ljubiša Knežević, stručnjak za ishranu iz KBC Zvezdara.

Trendovi u ishrani ne dolaze spontano, oni se nameću, samo je pitanje da li stižu iz kuhinje industrije ili nam ih serviraju naučnici na osnovu svojih istraživanja. Margarin je bio popularan dok stručnjaci nisu saopštili da je ipak bolji puter, a onda i svinjska mast. Da li zato nove generacije potrošača, oni između 20 i 37 godina, sve manje veruju velikim proizvođačima hrane. Prema jednom od poslednjih istraživanja u SAD, čak 42 odsto ovih potrošača ne veruje velikim kompanijama za proizvodnju hrane, a isti stav ima samo 18 procenata starijih kupaca koji su odrasli na ovoj hrani. Promene navika u ishrani bukvalno su naterale industriju da ubrzano menja dosadašnji koncept proizvodnje. Za početak, traži se da se drastično smanji upotreba šećera, da je sve više sveže, a manje prerađene hrane, u upotrebu se vraćaju davno zaboravljene sirovine, traži se da koriste celo zrno žitarica i ponude raznovrsnije sirovine, umesto kukuruza koji je do sada dominirao. Sve to industriju mnogo košta, a još veći problem jeste neizvesnost koliko će koji trend potrajati. Da li će zeleniš u trendovima za sledeću deceniju, na primer, zameniti specijaliteti poput pljeskavice od veštačkog mesa, koja je pre nekoliko godina najavljena kao projekat koji će svet spasiti od gladi. Jer, prema podacima FAO, potrošnja mesa će se u narednih 40 godina udvostručiti, a to će, pretpostavlja se, uticati na nejednaku distribuciju hrane i činiće meso izuzetno skupom i luksuznom robom. Zvuči neverovatno, ali možda će se to i dogoditi, jer je prvi veštački hamburger od govedine procenjen na 250.000 evra, za samo 140 grama mesa iz epruvete. Ko bi to kupovao?

Međutim, kako je za „Politiku” rekao prof. Milan Baltić sa Fakulteta za veterinarsku medicinu, i „mobilni telefoni su koštali 10.000 evra kad su se pojavili, a sada ga dobijate za dinar i onome ko vam ga daje po toj ceni se isplati”. Slično je i sa hranom. Sve zavisi od debljine novčanika.

A recept za dugovečnost ne košta mnogo. Kaže se: „što manje jedeš duže ćeš živeti” ili „budi više gladan, a manje sit”. Takav trend već dugo nismo videli.