Ко нам намеће навике у исхрани

Маст није непријатељ. Домаћа кобасица је на цени. Грашак – нова звезда кухиње. Нека се склони киноа, време је за просо.

Ово су само неки од трендова које је за 2015. годину препоручио Џош Шонвалд, новинар из Чикага, за амерички „Тајм”. Овај стручњак за гастрономију је и аутор књиге која говори управо о томе како ће наша исхрана изгледати у будућности, које ћемо намирнице јести, на који их начин припремати и с чим ћемо их комбиновати. Почетком сваке године он предвиђа нове трендове у исхрани. Изгледа да и свет хране има своја правила, која за час стигну с једног на други крај света. Као, на пример, најновија прича о штетности црвеног меса, које је само шест месеци раније било глобални хит и препорука у свим протеинским дијетама.

Како смо постали робови трендова у исхрани и колико уопште знамо о томе што нам се сервира? „Њујорк тајмс” недавно је покушао да одговори на ово питање. Нису само становници великих градова тренутно опседнути храном без глутена и магичним чија семенкама. И индустрија је у страху, јер остаје без купаца, који се окрећу од производа који су до јуче били основни избор. Зато се и највећи светски произвођачи хране данас боре да ухвате корак са трендовима. Јесте ли чули да је „Мекдоналдс“ укинуо пилећи биг мек? Најпознатији произвођачи житарица избацују вештачке боје и ароме из својих пахуљица, као и „Крафт”, који такође „бежи” од вештачких боја. Од 2000. године за четвртину је опала продаја житних пахуљица због превише шећера а забележен је и пад продаје газираних пића, па чак и ђуса, који је био неизоставни део америчког доручка. Светски лидери у производњи пилетине одједном драстично смањују употребу антибиотика у производњи меса. Зашто? У тренду је свежа, органска или здрава храна са локалних фарми, од малих произвођача. Да ли индустрија нама намеће такве производе или ми диктирамо навике којима се индустрија прилагођава?

И ми смо у тренду, или бар мислимо тако. Требало је, изгледа, да у Србију стигну страни трговински ланци да би нам отворили очи и показали како изгледа полица са здравим производима. Ко има новца, може да прати „моду” и спрема киноу – моћну супержитарицу. Или да једе органску храну. Већина, или оних 60 одсто грађана Србије који, према последњим истраживањима Националне организације потрошача Србије, и не читају декларације, углавном слепо прате трендове.

– Кад ме питају која је намирница добра, не знам шта да кажем. Не постоји супернамирница нити супернутрициониста. Иза сваке приче или тренда углавном стоји новац или неки интерес. Људи воле да прате трендове, примећујем то, међутим, заборављају да је суштина у умерености. И да је најбоље јести храну с нашег поднебља – каже Љубиша Кнежевић, стручњак за исхрану из КБЦ Звездара.

Трендови у исхрани не долазе спонтано, они се намећу, само је питање да ли стижу из кухиње индустрије или нам их сервирају научници на основу својих истраживања. Маргарин је био популаран док стручњаци нису саопштили да је ипак бољи путер, а онда и свињска маст. Да ли зато нове генерације потрошача, они између 20 и 37 година, све мање верују великим произвођачима хране. Према једном од последњих истраживања у САД, чак 42 одсто ових потрошача не верује великим компанијама за производњу хране, а исти став има само 18 процената старијих купаца који су одрасли на овој храни. Промене навика у исхрани буквално су натерале индустрију да убрзано мења досадашњи концепт производње. За почетак, тражи се да се драстично смањи употреба шећера, да је све више свеже, а мање прерађене хране, у употребу се враћају давно заборављене сировине, тражи се да користе цело зрно житарица и понуде разноврсније сировине, уместо кукуруза који је до сада доминирао. Све то индустрију много кошта, а још већи проблем јесте неизвесност колико ће који тренд потрајати. Да ли ће зелениш у трендовима за следећу деценију, на пример, заменити специјалитети попут пљескавице од вештачког меса, која је пре неколико година најављена као пројекат који ће свет спасити од глади. Јер, према подацима ФАО, потрошња меса ће се у наредних 40 година удвостручити, а то ће, претпоставља се, утицати на неједнаку дистрибуцију хране и чиниће месо изузетно скупом и луксузном робом. Звучи невероватно, али можда ће се то и догодити, јер је први вештачки хамбургер од говедине процењен на 250.000 евра, за само 140 грама меса из епрувете. Ко би то куповао?

Међутим, како је за „Политику” рекао проф. Милан Балтић са Факултета за ветеринарску медицину, и „мобилни телефони су коштали 10.000 евра кад су се појавили, а сада га добијате за динар и ономе ко вам га даје по тој цени се исплати”. Слично је и са храном. Све зависи од дебљине новчаника.

А рецепт за дуговечност не кошта много. Каже се: „што мање једеш дуже ћеш живети” или „буди више гладан, а мање сит”. Такав тренд већ дуго нисмо видели.