Hrana više nije lek

Ispred vas su dva tanjira: na jednom su krmenadle pečene na zejtinu, prelivene bešamel-sosom s pečurkama. U uglu je nezaobilazni krompir pržen u dubokom ulju. Na poslužavniku se puši i vreo somun. Salata je tu zbog dekoracije. Na drugom ovalu stidljivo se naziru ćureći batak, zapečen u foliji, spanać dinstan na belom luku i zelena salata zalivena limunom i maslinovim uljem. Šta vam je primamljivije, koji će od ova dva tanjira biti vaš?

Većina ljudi, očekivano, posegnuće za prvim ovalom. Kombinacija mesa, krompira i hleba za njih nije prihvatljiva samo zato što je jeftinija, već i zato što će ih takav izbor, uvereni su, duže održati sitim. Jer, radni dan se tek zahuktava, pa treba izdržati s jednim „bogatim” obrokom.

Čime je takav obrok bogat, pita se dr Ana Gifing, stručnjak iz domena antiejdžing medicine.

– Bogat je transmastima za koje dokazano znamo da su štetne. Problem je u tome što ih ima svugde. Koriste se za produženje trajnosti peciva, slatkiša, grickalica... Povećavaju loš holesterol, iscrpljuju dobar, za razliku od nezasićenih masti, koje su tipične za mediteransku ishranu i nalaze se u maslinovom ulju, avokadu, orašastim plodovima. I način pripremanja namirnica veoma je važan, pa tako, za razliku od kuvanog krompira, onaj pečen u fritezi ima 200 puta više loših masti u sebi. A danas, nažalost, nećete videti da neko radije uzima kuvani krompir umesto pomfrita – primećuje dr Gifing, autorka edukativnog, preventivnog terapijskog programa hrono ishrane, koji je još 2007. zaštitila u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Kako se savremeni čovek hrani i da li je hrana lek ili otrov ili je samo potpora u borbi protiv bolesti?

– Šta god da je otac bolesti, majka joj je loša hrana, kaže stara kineska poslovica. Hrana danas ne može biti lek i može i te kako postati izvor bolesti. Pogotovo što smo svugde okruženi toksinima: u vazduhu, vodi, zemlji... Recimo, jabuka već deseti put zaredom zauzima prvo mesto na svetu kao namirnica koja se prska od 23 do 26 puta pre berbe i u celosti zadržava pesticid. Zato, ako možete, jedite domaću ili sa oznakom organskog proizvoda – predlaže dr Gifing, podsećajući na ozbiljne studije koje potvrđuju da ne postoji idealan jelovnik, a još manje savršen izbor namirnica. Mada se od svih građana iz regiona ljudi u Srbiji najbolje hrane, ona dodaje da čovek današnjice mora da ostane umeren i što pametniji prilikom izbora namirnica koje, opet, treba da budu što raznovrsnije. Posebno ako se zna da je od 2009. do prošle godine po stručnu pomoć u hrono centar došlo samo deset odsto zdravih, od ukupno oko 60.000 ljudi, podseća dr Gifing.

Ali, kako biti pametan prilikom izbora namirnica ako je džep plitak, s pravom se pitaju potrošači.

– Institut za ekonomska istraživanja napravio je kalkulaciju kojom je potvrđeno da je program hrono ishrane između 13 i 32 procenta ekonomičniji u odnosu na svakodnevno ishranu prosečne osobe. Jer, ko se hrani po ovim postulatima, neće kupovati ništa novo, već samo neće pazariti ono što nije zdravo. Ljudi danas troše novac na sporedne, nezdrave namirnice, čega nisu ni svesni. Mahinalno posežu za hranom i kada nisu gladni. Deca nam stalno nešto grickaju, bake ih nutkaju hranom i posle završenog obroka. Takva deca ne mogu biti zdrava. Toga u hrono ishrani nema jer je sve podređeno satnici. Pauza između obroka je veoma važna, a svaki unos hrane, pa i zalogaj, ponovo će podići nivo insulina, koji je inače dirigent svim hormonima. Ako ga ima previše, postaće odgovoran za sve degenerativne promene u telu, ubrzavanje procesa starenja, razna zapaljenja – uverava dr Gifing.

Standardni saveti za osobe koje se bore s povišenim holesterolom jesu da se poveća unos voća i smanje masnoće, kao što su čvarci ili slaninica. To je apsurdno, smatra doktorka, jer upravo ugljeni hidrati stvaraju holesterol.

– Prave masnoće pružaju nam energiju za rad. Kad ih ukinete, jetra će početi da se muči i proizvodi samo loš holesterol. Naša iskustva pokazuju da se takav pacijent neće izlečiti – objašnjava dr Gifing.

Na spisku nepoželjnih namirnica nalazi se i mleko, koje posebno vole mališani.

– Moderna medicina kravlje mleko ne smatra ljudskom hranom, a hrono ishrana ga potpuno zabranjuje. Čovek u svom organizmu nema enzime koji mogu da razlože belančevine iz mleka, pa se u organizmu talože otpadni produkti. Dokazano je da veliki broj ljubitelja ovog napitka ima smanjeni sadržaj gvožđa u krvi, a ono može da pokrene niz alergijskih reakcija: sinuzitis, astmu, osip, zamor, letargiju… Ko hoće da nadoknadi kalcijum, neka jede sušeni peršun jer ga u njemu ima 14 puta više nego u mleku – podseća dr Ana Gifing.

Ona objašnjava da je važno jesti sve, ali u pravo vreme, u odgovarajućoj kombinaciji. Ovo je poruka koja se u poslednje vreme širi brzinom munje, prvenstveno među osobama koje žele da poboljšaju zdravstveno stanje, ali i da liniju dovedu u red. Osnovnih načela hrono ishrane, koju je pre 12 godina osmislila dr Gifing, drže se najviše oni koji su odlučili da promene nešto u svom načinu ishrane. Samostalaca, odnosno onih koji bez nadzora lekara i nutricionista primenjuju pravila „čarobnog” režima ima – ko zna koliko. Samo na društvenoj mreži ove principe podržava 120.000 ljudi.

Ovaj program hrono ishrane otvorio je prostor i za razne manipulacije, pa tako niču restorani i pekare, kao i savetovališta za hrono ishranu koji se ne pridržavaju zvaničnog programa.