Храна више није лек

Испред вас су два тањира: на једном су крменадле печене на зејтину, преливене бешамел-сосом с печуркама. У углу је незаобилазни кромпир пржен у дубоком уљу. На послужавнику се пуши и врео сомун. Салата је ту због декорације. На другом овалу стидљиво се назиру ћурећи батак, запечен у фолији, спанаћ динстан на белом луку и зелена салата заливена лимуном и маслиновим уљем. Шта вам је примамљивије, који ће од ова два тањира бити ваш?

Већина људи, очекивано, посегнуће за првим овалом. Комбинација меса, кромпира и хлеба за њих није прихватљива само зато што је јефтинија, већ и зато што ће их такав избор, уверени су, дуже одржати ситим. Јер, радни дан се тек захуктава, па треба издржати с једним „богатим” оброком.

Чиме је такав оброк богат, пита се др Ана Гифинг, стручњак из домена антиејџинг медицине.

– Богат је трансмастима за које доказано знамо да су штетне. Проблем је у томе што их има свугде. Користе се за продужење трајности пецива, слаткиша, грицкалица... Повећавају лош холестерол, исцрпљују добар, за разлику од незасићених масти, које су типичне за медитеранску исхрану и налазе се у маслиновом уљу, авокаду, орашастим плодовима. И начин припремања намирница веома је важан, па тако, за разлику од куваног кромпира, онај печен у фритези има 200 пута више лоших масти у себи. А данас, нажалост, нећете видети да неко радије узима кувани кромпир уместо помфрита – примећује др Гифинг, ауторка едукативног, превeнтивног терапијског програма хроно исхране, који је још 2007. заштитила у Заводу за интелектуалну својину.

Како се савремени човек храни и да ли је храна лек или отров или је само потпора у борби против болести?

– Шта год да је отац болести, мајка јој је лоша храна, каже стара кинеска пословица. Храна данас не може бити лек и може и те како постати извор болести. Поготово што смо свугде окружени токсинима: у ваздуху, води, земљи... Рецимо, јабука већ десети пут заредом заузима прво место на свету као намирница која се прска од 23 до 26 пута пре бербе и у целости задржава пестицид. Зато, ако можете, једите домаћу или са ознаком органског производа – предлаже др Гифинг, подсећајући на озбиљне студије које потврђују да не постоји идеалан јеловник, а још мање савршен избор намирница. Мада се од свих грађана из региона људи у Србији најбоље хране, она додаје да човек данашњице мора да остане умерен и што паметнији приликом избора намирница које, опет, треба да буду што разноврсније. Посебно ако се зна да је од 2009. до прошле године по стручну помоћ у хроно центар дошло само десет одсто здравих, од укупно око 60.000 људи, подсећа др Гифинг.

Али, како бити паметан приликом избора намирница ако је џеп плитак, с правом се питају потрошачи.

– Институт за економска истраживања направио је калкулацију којом је потврђено да је програм хроно исхране између 13 и 32 процента економичнији у односу на свакодневно исхрану просечне особе. Јер, ко се храни по овим постулатима, неће куповати ништа ново, већ само неће пазарити оно што није здраво. Људи данас троше новац на споредне, нездраве намирнице, чега нису ни свесни. Махинално посежу за храном и када нису гладни. Деца нам стално нешто грицкају, баке их нуткају храном и после завршеног оброка. Таква деца не могу бити здрава. Тога у хроно исхрани нема јер је све подређено сатници. Пауза између оброка је веома важна, а сваки унос хране, па и залогај, поново ће подићи ниво инсулина, који је иначе диригент свим хормонима. Ако га има превише, постаће одговоран за све дегенеративне промене у телу, убрзавање процеса старења, разна запаљења – уверава др Гифинг.

Стандардни савети за особе које се боре с повишеним холестеролом јесу да се повећа унос воћа и смање масноће, као што су чварци или сланиница. То је апсурдно, сматра докторка, јер управо угљени хидрати стварају холестерол.

– Праве масноће пружају нам енергију за рад. Кад их укинете, јетра ће почети да се мучи и производи само лош холестерол. Наша искуства показују да се такав пацијент неће излечити – објашњава др Гифинг.

На списку непожељних намирница налази се и млеко, које посебно воле малишани.

– Модерна медицина кравље млеко не сматра људском храном, а хроно исхрана га потпуно забрањује. Човек у свом организму нема ензиме који могу да разложе беланчевине из млека, па се у организму таложе отпадни продукти. Доказано је да велики број љубитеља овог напитка има смањени садржај гвожђа у крви, а оно може да покрене низ алергијских реакција: синузитис, астму, осип, замор, летаргију… Ко хоће да надокнади калцијум, нека једе сушени першун јер га у њему има 14 пута више него у млеку – подсећа др Ана Гифинг.

Она објашњава да је важно јести све, али у право време, у одговарајућој комбинацији. Ово је порука која се у последње време шири брзином муње, првенствено међу особама које желе да побољшају здравствено стање, али и да линију доведу у ред. Основних начела хроно исхране, коју је пре 12 година осмислила др Гифинг, држе се највише они који су одлучили да промене нешто у свом начину исхране. Самосталаца, односно оних који без надзора лекара и нутрициониста примењују правила „чаробног” режима има – ко зна колико. Само на друштвеној мрежи ове принципе подржава 120.000 људи.

Овај програм хроно исхране отворио је простор и за разне манипулације, па тако ничу ресторани и пекаре, као и саветовалишта за хроно исхрану који се не придржавају званичног програма.