Evropske čeličane gasi jeftin kineski čelik

Sudbina „Železare Smederevo” odlučuje se ovih dana na dve različite lokacije u svetu. Premijer Aleksandar Vučić, s jedne strane, otputovao je u Kinu, s namerom da nađe strateškog partnera za našu čeličanu. S druge strane, delegacija Ministarstva finansija otputovaće narednih dana u Brisel kako bi sa zvaničnicima Evropske komisije razgovarala o državnoj pomoći koju je „Železara Smederevo” dobijala pre 1. februara 2015. godine, kao i da li je bila u skladu sa pravilima Evropske unije.

I dok se spas za smederevsku čeličanu traži u Kini, u svetu je mnoge proizvođače u crno zavio upravo jeftin čelik koji stiže iz te zemlje. U Velikoj Britaniji je, na primer, samo u poslednja dva meseca oko četiri hiljade radnika industrije čelika ostalo bez posla. Kako je, pre nekoliko nedelja pisao britanski „Gardijan”, 1.700 radnika „Redkara”, drugog najvećeg proizvođača čelika u Velikoj Britaniji, dobilo je otkaz. Reč je o britanskom ogranku tajlandske kompanije „Šahavirija stil”. Majka-firma, naime, odlučila je da fabriku na severoistoku Engleske zatvori zbog dugova. Kako je saopšteno, kompanija više nije mogla da pokriva gubitke od 500 miliona funti. Pogoni „Redkara” ugašeni su nakon što je vlada u poslednjem trenutku odbacila molbu za finansijsku pomoć ovoj kompaniji. Objekat je nedavno renoviran, a obrazloženje britanskih vlasti bilo je da poreski obveznici ne mogu da podržavaju nerealne poslovne predloge.

U Engleskoj je čelična industrija u velikoj krizi. Polovinom oktobra najveći proizvođač čelika u Velikoj Britaniji „Tata stil” otpustio je 1.200 zaposlenih u pokušaju da restrukturira poslovanje. Odluka o otpuštanju doneta je zbog velikog uvoza jeftinog čelika iz Kine. Takođe, Blumberg je nedavno objavio da je privredna aktivnost u Velikoj Britaniji u trećem tromesečju za 0,5 odsto manja od očekivane. Jednim delom, to je uzrokovano i padom u čeličnoj industriji.

Kako pokazuju podaci Svetske asocijacije za čelik, Kina drži čak polovinu svetske proizvodnje ove sirovine. Na kraju 2014. godine, ceo svet proizveo je 1,6 milijardi tona čelika. Kina je te godine proizvela više od 820 miliona tona. To je čak deset puta veća proizvodnja od američke, a o poređenju sa Srbijom da i ne govorimo. U najbolje vreme, kad je cena čelika na svetskom tržištu rasla, „Železara Smederevo” je, prema navodima sa njihove zvanične internet prezentacije, proizvodila oko dva miliona tona čelika godišnje. Takođe, zbog velikog obima proizvodnje, kineski proizvođači čelik prodaju po znatno nižoj ceni od ostatka sveta. Kineski čelik je trenutno za oko 150 dolara po toni jeftiniji od američkog, na primer. Uz to, kineska država i subvencioniše proizvođače čelika. Ipak, poslednji podaci pokazuju da je ove godine i proizvodnja čelika u Kini smanjena. Pad proizvodnje, kako pokazuju podaci Svetske asocijacije za čelik počeo je od novembra 2014. Neposredno pre toga počeo je pad cene čelika. Cene neumoljivo padaju od polovine 2014. U prethodnom periodu maksimum su dostigle 2008. Dakle pre svetske finansijske krize, kada je cena čelika bila oko 1.200 dolara za tonu. Oštar pad usledio je sa početkom globalne krize, ali se cena u međuvremenu oporavila i stabilizovala sredinom 2011. Tržište se ponovo preokrenulo nadole polovinom prošle godine.

Dakle, trenutak u kome srpska čeličana traži strateškog partnera je vrlo nepovoljan. Jer, na globalnom nivou vlada prezasićenost tržišta proizvodima industrije čelika, a to znači da čeličane širom sveta čekaju teška vremena.

Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, smatra da je u ovim okolnostima na globalnom tržištu čelika, pred srpske državne zvaničnike stavljen težak i gotovo nemoguć zadatak u pokušaju da nađu strateškog partnera.

– Situacija je deprimirajuća. Ne vidim šta bi u ovim okolnostima bio interes kineskih proizvođača da dođu u Srbiju, zaključuje Nikolić.