Европске челичане гаси јефтин кинески челик

Судбина „Железаре Смедерево” одлучује се ових дана на две различите локације у свету. Премијер Александар Вучић, с једне стране, отпутовао је у Кину, с намером да нађе стратешког партнера за нашу челичану. С друге стране, делегација Министарства финансија отпутоваће наредних дана у Брисел како би са званичницима Европске комисије разговарала о државној помоћи коју је „Железара Смедерево” добијала пре 1. фебруара 2015. године, као и да ли је била у складу са правилима Европске уније.

И док се спас за смедеревску челичану тражи у Кини, у свету је многе произвођаче у црно завио управо јефтин челик који стиже из те земље. У Великој Британији је, на пример, само у последња два месеца око четири хиљаде радника индустрије челика остало без посла. Како је, пре неколико недеља писао британски „Гардијан”, 1.700 радника „Редкара”, другог највећег произвођача челика у Великој Британији, добило је отказ. Реч је о британском огранку тајландске компаније „Шахавирија стил”. Мајка-фирма, наиме, одлучила је да фабрику на североистоку Енглеске затвори због дугова. Како је саопштено, компанија више није могла да покрива губитке од 500 милиона фунти. Погони „Редкара” угашени су након што је влада у последњем тренутку одбацила молбу за финансијску помоћ овој компанији. Објекат је недавно реновиран, а образложење британских власти било је да порески обвезници не могу да подржавају нереалне пословне предлоге.

У Енглеској је челична индустрија у великој кризи. Половином октобра највећи произвођач челика у Великој Британији „Тата стил” отпустио је 1.200 запослених у покушају да реструктурира пословање. Одлука о отпуштању донета је због великог увоза јефтиног челика из Кине. Такође, Блумберг је недавно објавио да је привредна активност у Великој Британији у трећем тромесечју за 0,5 одсто мања од очекиване. Једним делом, то је узроковано и падом у челичној индустрији.

Како показују подаци Светске асоцијације за челик, Кина држи чак половину светске производње ове сировине. На крају 2014. године, цео свет произвео је 1,6 милијарди тона челика. Кина је те године произвела више од 820 милиона тона. То је чак десет пута већа производња од америчке, а о поређењу са Србијом да и не говоримо. У најбоље време, кад је цена челика на светском тржишту расла, „Железара Смедерево” је, према наводима са њихове званичне интернет презентације, производила око два милиона тона челика годишње. Такође, због великог обима производње, кинески произвођачи челик продају по знатно нижој цени од остатка света. Кинески челик је тренутно за око 150 долара по тони јефтинији од америчког, на пример. Уз то, кинеска држава и субвенционише произвођаче челика. Ипак, последњи подаци показују да је ове године и производња челика у Кини смањена. Пад производње, како показују подаци Светске асоцијације за челик почео је од новембра 2014. Непосредно пре тога почео је пад цене челика. Цене неумољиво падају од половине 2014. У претходном периоду максимум су достигле 2008. Дакле пре светске финансијске кризе, када је цена челика била око 1.200 долара за тону. Оштар пад уследио је са почетком глобалне кризе, али се цена у међувремену опоравила и стабилизовала средином 2011. Тржиште се поново преокренуло надоле половином прошле године.

Дакле, тренутак у коме српска челичана тражи стратешког партнера је врло неповољан. Јер, на глобалном нивоу влада презасићеност тржишта производима индустрије челика, а то значи да челичане широм света чекају тешка времена.

Горан Николић, сарадник Института за европске студије, сматра да је у овим околностима на глобалном тржишту челика, пред српске државне званичнике стављен тежак и готово немогућ задатак у покушају да нађу стратешког партнера.

– Ситуација је депримирајућа. Не видим шта би у овим околностима био интерес кинеских произвођача да дођу у Србију, закључује Николић.