Sa Kinezima po pola do Budimpešte

Pruga između Beograda i Budimpešte biće finansirana iz kineskog kredita, ali o vrednosti te investicije u čijoj realizaciji učestvuju Srbija, Kina i Mađarska tek treba da se pregovara. Okvirnim sporazumom, koji je potpisan između Srbije i Kine, predviđeno je učešće od 46 odsto robe i usluga iz Srbije, rekao je premijer Srbije Aleksandar Vučić u Pekingu. „Prema tom sporazumu 46 odsto će se odnositi i na naš rad i našu robu, na evropske standarde, a 54 odsto na kinesku robu”, rekao je premijer.

On je kazao da su jasni uslovi kredita kineske Eksim banke za finansiranje izgradnje pruge Beograd–Budimpešta, sa godišnjom kamatom do dva odsto. „Još oko cene treba da se usaglasimo. Verujem da ćemo sutra u razgovorima sa (premijerom) Li Kećijangom moći da približimo te stavove oko celog projekta”, naveo Vučić.

On je kazao da je Srbija, kada je reč o planskoj dokumentaciji za izgradnju pruge, oko 10 meseci ispred Mađara i da će ranije krenuti u taj posao.

Ukupna dužina pruge je oko 340 kilometara, s tim što je na našoj teritoriji 184 kilometra.

Prema ranijim informacijama, Srbija bi prve radove na modernizaciji pruge trebalo da počne na deonici između Stare Pazove i Novog Sada, koja će se finansirati iz ruskog kredita, a ostatak će biti deo projekta u saradnji sa Kinom i Mađarskom.

„Postojeća pruga na srpskoj teritoriji ima jedan kolosek i u lošem je stanju, pa je sada potrebno osam sati da bi se vozom stiglo od Beograda do Budimpešte. Nakon modernizacije, u okviru koje je planirana izgradnja dvokolosečne pruge, vreme putovanja će se skratiti na manje od tri sata”, rekao je za Tanjug Goran Maksić direktor Infrastrukture železnica Srbije.

Kada bude završena vozovi će moći da se kreću brzinom od oko 200 kilometara na sat.

Maksić kaže da je obaveza železnice da pripremi dokumentaciju, ali i da završi proces eksproprijacije zemljišta koje će se koristiti za projekat. Dok je na kineskoj strani izgradnja, nabavka materijala, njegova ugradnja... Upitan kolika bi okvirno mogla da bude vrednost investicije, Maksić kaže da će to biti poznato nakon potpisivanja komercijalnog ugovora. Njegovo zaključivanje predviđeno je najkasnije do 30. novembra 2016.

Ranije je bilo reči da bi deo kroz Srbiju mogao da košta između 350 i 400 miliona evra.

 Modernizacija ove pruge je značajna iz više razloga. Ona je deo pan evropskog Koridora 10 i tako ga stavlja u prednost u odnosu na konkurenciju. Već izgrađeni železnički koridor kroz Rumuniju i Bugarsku ipak je duži za 240 kilometara prema Turskoj i 340 kilometara prema Grčkoj. Tako da Koridor 10 predstavlja najracionalniju vezu centralne sa jugoistočnom Evropom. Kina ima interes da ulaže u njega kako bi što brže transportovala 700.000 tona svoje robe iz atinske luke Pirej u kojoj zakupljuje već dva terminala za isporuke do centralne Evrope.

Sa Kinezima i o Koridoru 11

Premijer Srbije Aleksandar Vučić nastavio je trodnevnu posetu Kini susretom sa predstavnicima kompanije za izgradnju puteva i mostova CRBC o izgradnji delova puta na Koridoru 11 – deonice Surčin–Obrenovac od 17,8 kilometara, koja bi, zbog izgradnje novog mosta na Savi, koštala oko 209 miliona evra, kao i deonice Preljina Požega u iznosu oko 350 miliona evra. „Time bismo najveći deo Koridora 11 završili. To predstavlja veliku razvojnu šansu za Srbiju i infrastrukturu u našoj zemlji”, rekao je Vučić.

Govoreći o „Železari Smederevo”, Vučić je rekao da je kineska kompanija, koja je drugi najveći proizvođač u industriji čelika u vreme kad cena tog metala opada, zainteresovana za železaru i da bi to bilo spasonosno rešenje.

On je rekao da će biti potpisan prvi akt koji je od suštinskog značaja za preuzimanje železare i da „ostaje da se nadamo da ćemo uspeti da obavimo sve i uspešno okončamo te pregovore. Naveo je takođe da je sa predstavnicima „Poli grupe” imao ozbiljne pregovore o projektima pretvaranja otpada u električnu i toplotnu energiju. „Mi smo za to već za Beograd raspisali javni tender i rekli smo da mogu da učestvuju na regularnom tenderu”, kazao je on, dodajući da postoje i drugi gradovi gde mogu da daju veoma povoljne uslove.

Kinezi su zainteresovani i za namensku industriju, za otkup srpske tehnologije, kao što je haubica „Nora”, ali i direktnu saradnju, zajedničku proizvodnju i izlazak na tržište, dodao je Vučić ocenivši da je za Srbiju važno da dođu prve kineske banke. Tanjug