Са Кинезима по пола до Будимпеште

Пруга између Београда и Будимпеште биће финансирана из кинеског кредита, али о вредности те инвестиције у чијој реализацији учествују Србија, Кина и Мађарска тек треба да се преговара. Оквирним споразумом, који је потписан између Србије и Кине, предвиђено је учешће од 46 одсто робе и услуга из Србије, рекао је премијер Србије Александар Вучић у Пекингу. „Према том споразуму 46 одсто ће се односити и на наш рад и нашу робу, на европске стандарде, а 54 одсто на кинеску робу”, рекао је премијер.

Он је казао да су јасни услови кредита кинеске Ексим банке за финансирање изградње пруге Београд–Будимпешта, са годишњом каматом до два одсто. „Још око цене треба да се усагласимо. Верујем да ћемо сутра у разговорима са (премијером) Ли Кећијангом моћи да приближимо те ставове око целог пројекта”, навео Вучић.

Он је казао да је Србија, када је реч о планској документацији за изградњу пруге, око 10 месеци испред Мађара и да ће раније кренути у тај посао.

Укупна дужина пруге је око 340 километара, с тим што је на нашој територији 184 километра.

Према ранијим информацијама, Србија би прве радове на модернизацији пруге требало да почне на деоници између Старе Пазове и Новог Сада, која ће се финансирати из руског кредита, а остатак ће бити део пројекта у сарадњи са Кином и Мађарском.

„Постојећа пруга на српској територији има један колосек и у лошем је стању, па је сада потребно осам сати да би се возом стигло од Београда до Будимпеште. Након модернизације, у оквиру које је планирана изградња двоколосечне пруге, време путовања ће се скратити на мање од три сата”, рекао је за Танјуг Горан Максић директор Инфраструктуре железница Србије.

Када буде завршена возови ће моћи да се крећу брзином од око 200 километара на сат.

Максић каже да је обавеза железнице да припреми документацију, али и да заврши процес експропријације земљишта које ће се користити за пројекат. Док је на кинеској страни изградња, набавка материјала, његова уградња... Упитан колика би оквирно могла да буде вредност инвестиције, Максић каже да ће то бити познато након потписивања комерцијалног уговора. Његово закључивање предвиђено је најкасније до 30. новембра 2016.

Раније је било речи да би део кроз Србију могао да кошта између 350 и 400 милиона евра.

 Модернизација ове пруге је значајна из више разлога. Она је део пан европског Коридора 10 и тако га ставља у предност у односу на конкуренцију. Већ изграђени железнички коридор кроз Румунију и Бугарску ипак је дужи за 240 километара према Турској и 340 километара према Грчкој. Тако да Коридор 10 представља најрационалнију везу централне са југоисточном Европом. Кина има интерес да улаже у њега како би што брже транспортовала 700.000 тона своје робе из атинске луке Пиреј у којој закупљује већ два терминала за испоруке до централне Европе.

Са Кинезима и о Коридору 11

Премијер Србије Александар Вучић наставио је тродневну посету Кини сусретом са представницима компаније за изградњу путева и мостова ЦРБЦ о изградњи делова пута на Коридору 11 – деонице Сурчин–Обреновац од 17,8 километара, која би, због изградње новог моста на Сави, коштала око 209 милиона евра, као и деонице Прељина Пожега у износу око 350 милиона евра. „Тиме бисмо највећи део Коридора 11 завршили. То представља велику развојну шансу за Србију и инфраструктуру у нашој земљи”, рекао је Вучић.

Говорећи о „Железари Смедерево”, Вучић је рекао да је кинеска компанија, која је други највећи произвођач у индустрији челика у време кад цена тог метала опада, заинтересована за железару и да би то било спасоносно решење.

Он је рекао да ће бити потписан први акт који је од суштинског значаја за преузимање железаре и да „остаје да се надамо да ћемо успети да обавимо све и успешно окончамо те преговоре. Навео је такође да је са представницима „Поли групе” имао озбиљне преговоре о пројектима претварања отпада у електричну и топлотну енергију. „Ми смо за то већ за Београд расписали јавни тендер и рекли смо да могу да учествују на регуларном тендеру”, казао је он, додајући да постоје и други градови где могу да дају веома повољне услове.

Кинези су заинтересовани и за наменску индустрију, за откуп српске технологије, као што је хаубица „Нора”, али и директну сарадњу, заједничку производњу и излазак на тржиште, додао је Вучић оценивши да је за Србију важно да дођу прве кинеске банке. Танјуг