Od Nemačke 6,5 miliona evra za spas Palića

Subotica – Nemačka razvojna banka (KfW), finansijska institucija nemačke vlade, juče je odobrila da se celokupan iznos pomoći od 6,5 miliona evra namenjen očuvanju biodiverziteta na Balkanu, uputi za očuvanje jezera Palić i Ludaš.

– Grad Subotica uspeo je da uradi projekat koji ispunjava sve što je potrebno da bi iskoristio naš grant. Ovo je jedan od najuspešnijih projekata kada je u pitanju dinamika aktivnosti – rekla je Vibeke Kristensen, zadužena za sektor jugoistične Evrope u Nemačkoj razvojnoj banci.

Ona je pohvalila subotički tim, koji je pokazao posvećenost i ozbiljnost da se ostvare ciljevi na očuvanju biodiverziteta dva jezera, i rekla da bez tako odgovornog pristupa ne bi bila moguća ni realizacija projekta niti finansijska podrška za koju je preostalo samo da se potpišu ugovori.

– Ovo je istorijski iskorak u očuvanju jezera Palić i Ludaš. Posle tri ili četiri decenije tapkanja u mestu ovo je jedinstvena prilika da ova lokalna samouprava, bez obzira na to ko je na njenom čelu, u narednim godinama poboljša status jezera. Tako čuvamo i naše okruženje, a to je i osnovni uslov za razvoj turizma na Paliću – rekao je gradonačelnik Jene Maglai.

Projekat očuvanja biodiverziteta jezera Palić i Ludaš počeo je da se radi pre više od godinu i po, a u timu, na čijem je čelu pomoćnik gradonačelnika Jožef Hužvar, još su i Žika Reh iz sekretarijata za zaštitu životne sredine, Mišel Roman, predstavnik GTZ-a, koji se u Subotici godinama bavi zaštitom Palića, direktori preduzeća „Vodovod i kanalizacija” Valerija Toto Godo i „Palić Ludaš” Ferenc Marton.

Stručnjaci različitih profila Nemačke razvojne banke do sada su tri puta boravili u Subotici u višednevnim posetama, tokom kojih su do detalja analizirali ekološku ali i ekonomsku održivost ponuđenog projekta. Ova poslednja poseta, kada je i iznos granta sa 5,8 miliona evra podignut na maksimalnih 6,5 miliona, za članove tima uglavnom znači i da se radi gotovo danonoćno, kako bi se precizirali svi detalji.

Za članove ekspertskih timova i Subotice i Nemačke osnova spasavanja Palića i Ludaša leži u zadatku da se smanji ili potpuno eliminiše unos nutrijenata u jezero, pre svega fosfora i azota. Prihvaćeni projekat predviđa da se oko jezera napravi tampon-zona u širini od 20 metara, kako bi se voda zaštitila od veštačkog đubriva i pesticida koje se spira sa okolnih njiva. Preduzeće „Palić Ludaš” ima zadatak da uradi ovu multifunkcionalnu zonu, koja će, osim zaštitne, imati i turističko-rekreativnu ulogu. Očekuje ih i izlov 160 tona srebrnog karaša i uspostavljanje ravnoteže sa autohtonim ribljim vrstama.

Gradske službe trebalo bi da urade nove planove detaljne regulacije za dva jezera i reše imovinskopravne odnose kako bi bila urađena eksproprijacija zemljišta za tampon-zonu. Na „Vodovodu i kanalizaciji” je najveći deo posla i u projektovanju i na terenu. Za novih do hiljadu i po domaćinstava potrebno je izgraditi kanalizacionu mrežu i povezati je na gradski prečistač, čiji rad treba unaprediti kako bi se dodatno smanjio unos fosfora.

Čitav posao oko projektovanja nove infrastrukture trebalo bi da bude gotov do juna 2017. godine, a do kraja 2018. očekuje se da bude ostvaren i na terenu. Stručnjaci procenjuju da bi u narednih pet godina Palić mogao da bude jezero koje će iz pete preći u drugu kategoriju voda. Sa ovakim redosledom poteza, Subotica je, uz podršku eksperata iz Nemačke, napustila ideju o potrebi izmuljavanja jezera, na čemu su insistirale prethodne političke garniture.

– Naši eksperti procenili su da je vađenje mulja skup projekat sa ograničenim efektima i da bez redukcije unošenja nutrijenata nema oporavka jezera – rekla je Kristensen.