Од Немачке 6,5 милиона евра за спас Палића

Суботица – Немачка развојна банка (КфW), финансијска институција немачке владе, јуче је одобрила да се целокупан износ помоћи од 6,5 милиона евра намењен очувању биодиверзитета на Балкану, упути за очување језера Палић и Лудаш.

– Град Суботица успео је да уради пројекат који испуњава све што је потребно да би искористио наш грант. Ово је један од најуспешнијих пројеката када је у питању динамика активности – рекла је Вибеке Кристенсен, задужена за сектор југоистичне Европе у Немачкој развојној банци.

Она је похвалила суботички тим, који је показао посвећеност и озбиљност да се остваре циљеви на очувању биодиверзитета два језера, и рекла да без тако одговорног приступа не би била могућа ни реализација пројекта нити финансијска подршка за коју је преостало само да се потпишу уговори.

– Ово је историјски искорак у очувању језера Палић и Лудаш. После три или четири деценије тапкања у месту ово је јединствена прилика да ова локална самоуправа, без обзира на то ко је на њеном челу, у наредним годинама побољша статус језера. Тако чувамо и наше окружење, а то је и основни услов за развој туризма на Палићу – рекао је градоначелник Јене Маглаи.

Пројекат очувања биодиверзитета језера Палић и Лудаш почео је да се ради пре више од годину и по, а у тиму, на чијем је челу помоћник градоначелника Јожеф Хужвар, још су и Жика Рех из секретаријата за заштиту животне средине, Мишел Роман, представник ГТЗ-а, који се у Суботици годинама бави заштитом Палића, директори предузећа „Водовод и канализација” Валерија Тото Годо и „Палић Лудаш” Ференц Мартон.

Стручњаци различитих профила Немачке развојне банке до сада су три пута боравили у Суботици у вишедневним посетама, током којих су до детаља анализирали еколошку али и економску одрживост понуђеног пројекта. Ова последња посета, када је и износ гранта са 5,8 милиона евра подигнут на максималних 6,5 милиона, за чланове тима углавном значи и да се ради готово даноноћно, како би се прецизирали сви детаљи.

За чланове експертских тимова и Суботице и Немачке основа спасавања Палића и Лудаша лежи у задатку да се смањи или потпуно елиминише унос нутријената у језеро, пре свега фосфора и азота. Прихваћени пројекат предвиђа да се око језера направи тампон-зона у ширини од 20 метара, како би се вода заштитила од вештачког ђубрива и пестицида које се спира са околних њива. Предузеће „Палић Лудаш” има задатак да уради ову мултифункционалну зону, која ће, осим заштитне, имати и туристичко-рекреативну улогу. Очекује их и излов 160 тона сребрног караша и успостављање равнотеже са аутохтоним рибљим врстама.

Градске службе требало би да ураде нове планове детаљне регулације за два језера и реше имовинскоправне односе како би била урађена експропријација земљишта за тампон-зону. На „Водоводу и канализацији” је највећи део посла и у пројектовању и на терену. За нових до хиљаду и по домаћинстава потребно је изградити канализациону мрежу и повезати је на градски пречистач, чији рад треба унапредити како би се додатно смањио унос фосфора.

Читав посао око пројектовања нове инфраструктуре требало би да буде готов до јуна 2017. године, а до краја 2018. очекује се да буде остварен и на терену. Стручњаци процењују да би у наредних пет година Палић могао да буде језеро које ће из пете прећи у другу категорију вода. Са оваким редоследом потеза, Суботица је, уз подршку експерата из Немачке, напустила идеју о потреби измуљавања језера, на чему су инсистирале претходне политичке гарнитуре.

– Наши експерти проценили су да је вађење муља скуп пројекат са ограниченим ефектима и да без редукције уношења нутријената нема опоравка језера – рекла је Кристенсен.