Torta i pehar najdražem profesoru

Višegrad – Odlazak u penziju, u ova ekonomski teška vremena, u najvećem broju slučajeva niti je svečan kao nekada, niti se tome poklanja posebna pažnja. Ipak, beležimo ovih dana u višegradskoj Srednjoj školi „Ivo Andrić“, kako je u penziju, iz učionice, ispraćen profesor hemije Slobodan Pejović Strule. I to, za njega, na sasvim neočekivan i izuzetno svečan način, pa još na njegov 66. rođendan.

Očekivao je, kako kaže, stisak ruke kolega, čestitke i ispraćaj od učenika, ali ono što su mu priredili učenici njegovog III₁, zajedno sa svim profesorima i kolegama, nije mogao ni u snu sanjati. – Nakon punih 40 godina rada u prosveti izveo sam 35 generacija višegradskih srednjoškolaca. Direktor Đorđe Mršević mi je nagovestio da će prirediti skroman ispraćaj u pošteno odrađenu i zasluženu penziju. Moram priznati da nisam očekivao ovako veliku i za mene značajnu svečanost, koju smatram svojevrsnim priznanjem za moj prosvetarski radni vek u učionici, sa đacima – kaže Pejović.

Kad je u svoj razred ušao na prvi čas hemije iznenadila ga je svečana atmosfera i prisustvo svih kolega iz škole. Njegovi đaci su mu, u znak zahvalnosti, uručili specijalni pehar na kome je pisalo: „Najdražem razrednom u znak sećanja od III₁ – 26. februar 2008. godine“.

Posle svečane pesme koju su svi pevali stojeći, kao u horu, razredniku Srletu se obratila učenica Darija Čarapić rečima: „Moramo vam priznati da smo na časovima hemije, zbog čestih nestašluka, znatno manje naučili o tom predmetu od spoznaje šta je život i šta nas sve u njemu čeka“!

Potom je usledilo dodatno iznenađenje. Učenici su prikazali mali dokumentarac na video-bimu. Ređale su se na platnu fotografije sa časova, najčešće snimane krišom, a sve je pratila muzička podloga poznate dečije pesme sa stihovima: „Kad bi samo znali šta drugarstvo znači, zajedno smo lepši, zajedno smo jači“.

Uprava škole se pobrinula da svečanost začini rođendanskom tortom sa 66 svećica, na kojoj je pisalo H₂O! Uz tortu i čestitke za duplo slavlje, rođendan i penzionisanje, nazdravilo se šampanjcem.

Iznenađen i obradovan, profesor Pejović je zahvalio na izuzetnom ispraćaju u penziju. Naglasio je da današnji đaci mnogo brže sazrevaju i mnogo brže žive, da se znaju veseliti, pokazujući istinsku ljudskost u sebi. Dodao je da na početku profesorske karijere, pre 40 godina u Višegradu, nije bilo tako. Tada su se učenici plašili profesora i bežali od njih. Dobro je što je taj odnos danas postao drugarski, rekao je profesor

Pejović, kao i svi prisutni, nisu skrivali pokoju suzu. Posebno njegovi učenici koje, po sili zakona i zbog penzionisanja, za razliku od prethodnih 35 generacija, ipak neće izvesti do mature. – I kao penzioner ja ću redovno svraćati u školu i u njihov razred, pratiću njihovo učenje i aktivnosti, savetovati ih, pomagati i podučavati, a nadam se da će me pozvati na svečano matursko veče dogodine – setno je poručio Slobodan Pejović Srle.