Торта и пехар најдражем професору

Вишеград – Одлазак у пензију, у ова економски тешка времена, у највећем броју случајева нити је свечан као некада, нити се томе поклања посебна пажња. Ипак, бележимо ових дана у вишеградској Средњој школи „Иво Андрић“, како је у пензију, из учионице, испраћен професор хемије Слободан Пејовић Струле. И то, за њега, на сасвим неочекиван и изузетно свечан начин, па још на његов 66. рођендан.

Очекивао је, како каже, стисак руке колега, честитке и испраћај од ученика, али оно што су му приредили ученици његовог III₁, заједно са свим професорима и колегама, није могао ни у сну сањати. – Након пуних 40 година рада у просвети извео сам 35 генерација вишеградских средњошколаца. Директор Ђорђе Мршевић ми је наговестио да ће приредити скроман испраћај у поштено одрађену и заслужену пензију. Морам признати да нисам очекивао овако велику и за мене значајну свечаност, коју сматрам својеврсним признањем за мој просветарски радни век у учионици, са ђацима – каже Пејовић.

Кад је у свој разред ушао на први час хемије изненадила га је свечана атмосфера и присуство свих колега из школе. Његови ђаци су му, у знак захвалности, уручили специјални пехар на коме је писало: „Најдражем разредном у знак сећања од III₁ – 26. фебруар 2008. године“.

После свечане песме коју су сви певали стојећи, као у хору, разреднику Срлету се обратила ученица Дарија Чарапић речима: „Морамо вам признати да смо на часовима хемије, због честих несташлука, знатно мање научили о том предмету од спознаје шта је живот и шта нас све у њему чека“!

Потом је уследило додатно изненађење. Ученици су приказали мали документарац на видео-биму. Ређале су се на платну фотографије са часова, најчешће снимане кришом, а све је пратила музичка подлога познате дечије песме са стиховима: „Кад би само знали шта другарство значи, заједно смо лепши, заједно смо јачи“.

Управа школе се побринула да свечаност зачини рођенданском тортом са 66 свећица, на којој је писало H₂O! Уз торту и честитке за дупло славље, рођендан и пензионисање, наздравило се шампањцем.

Изненађен и обрадован, професор Пејовић је захвалио на изузетном испраћају у пензију. Нагласио је да данашњи ђаци много брже сазревају и много брже живе, да се знају веселити, показујући истинску људскост у себи. Додао је да на почетку професорске каријере, пре 40 година у Вишеграду, није било тако. Тада су се ученици плашили професора и бежали од њих. Добро је што је тај однос данас постао другарски, рекао је професор

Пејовић, као и сви присутни, нису скривали покоју сузу. Посебно његови ученици које, по сили закона и због пензионисања, за разлику од претходних 35 генерација, ипак неће извести до матуре. – И као пензионер ја ћу редовно свраћати у школу и у њихов разред, пратићу њихово учење и активности, саветовати их, помагати и подучавати, а надам се да ће ме позвати на свечано матурско вече догодине – сетно је поручио Слободан Пејовић Срле.