Najviše radnih sporova protiv MUP-a

Ako je suditi po sudskoj praksi Prvog osnovnog suda u Beogradu, državne institucije i organi mnogima su na tapetu. Pred pomenutim sudom, kako nam je rečeno, protiv Republike Srbije trenutno se vodi oko 1.245 sporova. Iako zvaničnih podataka o tome protiv koje državne institucije (organa) je podneto najviše tužbi u poslednjih pet godina – nema, nezvanični podaci do kojih je „Politika” došla govore da je to Ministarstvo unutrašnjih poslova.

– Ne možemo da govorimo o tačnom broju postupaka protiv MUP-a s obzirom na to da konkretno ministarstvo nema status pravnog lica. Tužilac koji podnosi tužbu protiv MUP-a mora da označi Republiku Srbiju. U tužbi u velikoj većini slučajeva tako i stoji, a u produžetku (obično se stavlja povlaka) imenuje se MUP. Republika Srbija se tuži i kada je tuženo bilo koje drugo ministarstvo: finansija, odbrane, neki sud – navodi „Politikin” sagovornik iz Prvog osnovnog suda.

Tužbe, prema njegovim rečima, u većini slučajeva podnose radnici koji MUP tuže zbog neisplaćenih naknada za prekovremeni, noćni i rad za vreme državnih praznika, za neisplaćeni regres i naknade za godišnji odmor i topli obrok. U parnici je, navodi naš sagovornik, dosta je tužbi koje su protiv ministarstva policije podneli advokati koje je MUP angažovao po službenoj dužnosti.

– U ovakvim predmetima se angažuje Republičko javno pravobranilaštvo (RJP) koje zastupa Republiku Srbiju, a sve u cilju kraćeg trajanja postupka i da bi troškovi bili manji. RJP aktivno učestvuje u postupku, izjašnjavajući se o tome da li je zahtev za isplatu naknada za odbranu po službenoj dužnosti osnovan. U slučajevima u kojima nije sporno da je taj advokat bio angažovan za radnje koje je preduzeo, predstavnici RJP priznaju tužbene zahteve da se troškovi ne bi uvećavali održavanjem ročišta. Kada smatraju da advokatu pripadaju naknade samo za određene radnje, onda oni te radnje priznaju, a neke osporavaju. Ako advokat kao tužilac prihvati to, on precizira zahtev u skladu sa izjašnjenjem pravobranilaštva kao zastupnika Srbije. Postoji i još jedan način rešenja spora kada sud donosi presudu, a to je ako se predstavnici RJP i tuženi ne sporazumeju. Ovakvi predmeti, s obzirom na to da se u malom broju slučajeva na odluke ulaže žalba, rešavaju se brzo. Poravnanja između stranaka u postupku nisu česta, a ukoliko ih ima, uglavnom se odnose na poravnanje oko novčanih potraživanja – rekli su za naš list u Prvom sudu.

Parnična pisarnica Prvog osnovnog suda do skoro je bila puna i predmeta koji su formirani zbog tužbi koje su protiv MUP-a podneli građani zbog nezakonitog hapšenja. Novih tužbi, po ovom osnovu, uglavnom – nema.

U ovom sudu kažu da su od početka godine do kraja novembra stigla čak 2.392 nova predmeta i da je većina tužbi podneta zbog neisplaćenih zarada i drugih novčanih potraživanja. Razlike u razlozima podnošenja tužbi, makar kada je reč o dva pomenuta razloga, između državnih i privatnih firmi – ne postoje. Koliki je odnos tužbi protiv državnih i privatnih firmi nije poznato jer, kako nam je rečeno u Prvom osnovnom sudu, „program praćenja predmeta ne sadrži takvu opciju pretrage”.

– U Odeljenju radnih sporova od 1. januara do 27. novembra rešeno je ukupno 2.925 predmeta, dok je broj nerešenih predmeta blizu 5.000. Prosečno trajanje sudskog postupka je oko 327 dana, a razlozi za to su uglavnom objektivni: ranije odredbe Zakona o parničnom postupku po kojima je drugostepeni sud, koji je odlučivao po žalbama, imao mogućnost da već ukinutu presudu ponovo ukine. Takođe, jedan od razloga su i sprovedene reforme, veliki broj predmeta u radu, štrajkovi zaposlenih, advokata – kažu za „Politiku” u prvom Osnovnom sudu u Beogradu.

Postupke u Odeljenju radnih sporova ovog suda vodi ukupno 12 sudija, a najveći problem u postupanju predstavlja im veliki broj predmeta, to jest preopterećenost. Svaki sudija, naime, u radu ima po 409 predmeta.

Prvi osnovni sud je, u većini slučajeva, onaj pred kojim se vode postupci protiv državnih organa, ali se ovakva vrsta postupaka vodi i pred drugim sudovima ukoliko je njihova nadležnost zasnovana prema području gde se rad obavlja.