Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Највише радних спорова против МУП-а

Тужбе се најчешће подносе због неисплаћених зарада и других новчаних потраживања
Највише радних спорова против МУП-а
(Фото Раде Крстинић)

Ако је судити по судској пракси Првог основног суда у Београду, државне институције и органи многима су на тапету. Пред поменутим судом, како нам је речено, против Републике Србије тренутно се води око 1.245 спорова. Иако званичних података о томе против које државне институције (органа) је поднето највише тужби у последњих пет година – нема, незванични подаци до којих је „Политика” дошла говоре да је то Министарство унутрашњих послова.

– Не можемо да говоримо о тачном броју поступака против МУП-а с обзиром на то да конкретно министарство нема статус правног лица. Тужилац који подноси тужбу против МУП-а мора да означи Републику Србију. У тужби у великој већини случајева тако и стоји, а у продужетку (обично се ставља повлака) именује се МУП. Република Србија се тужи и када је тужено било које друго министарство: финансија, одбране, неки суд – наводи „Политикин” саговорник из Првог основног суда.

Тужбе, према његовим речима, у већини случајева подносе радници који МУП туже због неисплаћених накнада за прековремени, ноћни и рад за време државних празника, за неисплаћени регрес и накнаде за годишњи одмор и топли оброк. У парници је, наводи наш саговорник, доста је тужби које су против министарства полиције поднели адвокати које је МУП ангажовао по службеној дужности.

– У оваквим предметима се ангажује Републичко јавно правобранилаштво (РЈП) које заступа Републику Србију, а све у циљу краћег трајања поступка и да би трошкови били мањи. РЈП активно учествује у поступку, изјашњавајући се о томе да ли је захтев за исплату накнада за одбрану по службеној дужности основан. У случајевима у којима није спорно да је тај адвокат био ангажован за радње које је предузео, представници РЈП признају тужбене захтеве да се трошкови не би увећавали одржавањем рочишта. Када сматрају да адвокату припадају накнаде само за одређене радње, онда они те радње признају, а неке оспоравају. Ако адвокат као тужилац прихвати то, он прецизира захтев у складу са изјашњењем правобранилаштва као заступника Србије. Постоји и још један начин решења спора када суд доноси пресуду, а то је ако се представници РЈП и тужени не споразумеју. Овакви предмети, с обзиром на то да се у малом броју случајева на одлуке улаже жалба, решавају се брзо. Поравнања између странака у поступку нису честа, а уколико их има, углавном се односе на поравнање око новчаних потраживања – рекли су за наш лист у Првом суду.

Парнична писарница Првог основног суда до скоро је била пуна и предмета који су формирани због тужби које су против МУП-а поднели грађани због незаконитог хапшења. Нових тужби, по овом основу, углавном – нема.

У овом суду кажу да су од почетка године до краја новембра стигла чак 2.392 нова предмета и да је већина тужби поднета због неисплаћених зарада и других новчаних потраживања. Разлике у разлозима подношења тужби, макар када је реч о два поменута разлога, између државних и приватних фирми – не постоје. Колики је однос тужби против државних и приватних фирми није познато јер, како нам је речено у Првом основном суду, „програм праћења предмета не садржи такву опцију претраге”.

– У Одељењу радних спорова од 1. јануара до 27. новембра решено је укупно 2.925 предмета, док је број нерешених предмета близу 5.000. Просечно трајање судског поступка је око 327 дана, а разлози за то су углавном објективни: раније одредбе Закона о парничном поступку по којима је другостепени суд, који је одлучивао по жалбама, имао могућност да већ укинуту пресуду поново укине. Такође, један од разлога су и спроведене реформе, велики број предмета у раду, штрајкови запослених, адвоката – кажу за „Политику” у првом Основном суду у Београду.

Поступке у Одељењу радних спорова овог суда води укупно 12 судија, а највећи проблем у поступању представља им велики број предмета, то јест преоптерећеност. Сваки судија, наиме, у раду има по 409 предмета.

Први основни суд је, у већини случајева, онај пред којим се воде поступци против државних органа, али се оваква врста поступака води и пред другим судовима уколико је њихова надлежност заснована према подручју где се рад обавља.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.