Borba za školovanje Ljubice Nićetić

Bačka Topola – Na Dan ljudskih prava, 10. decembra, Ljubica Nićetić napunila je 15 godina. Rođendan nije proslavila sa drugarima iz škole, jer joj je onemogućeno da ostvari jedno od osnovnih prava deteta – pravo na školovanje. Ljubica boluje od cerebralne paralize i vezana je za invalidska kolica.

– Nikada se nisam žalio na državu, ceo život sam joj služio, ali sada moram da se borim za svoje dete – kaže otac Branko (54), vojno lice u penziji. Ispred njega je hrpa papira, to je njegova prepiska u poslednje dve godine sa Osnovnom školom „Nikola Tesla” u Bačkoj Topoli, sa opštinskom interresornom komisijom, sa Centrom za socijalni rad, Školskom upravom, inspekcijama, Ministarstvom prosvete, sve do pisma premijeru. Borba koja na momente majci Verici (45), i samoj teškom dijabetičaru, tera suze na oči. Verica je nezaposlena i potpuno posvećena brizi o Ljubici.

Kuća porodice Nićetić ušuškana je među porodične kuće na ulazu u Bačku Topolu. Napravljena je da bude dom za veliku porodicu. Nićetići imaju ćerku Jovanu (28), koja sada ima svoju porodicu, sina Dušana (24) koji se osamostalio, pa su sa roditeljima još Ljubica i najmlađi sin Damjan (12). Tu je još i Ljubičin najverniji prijatelj, labrador koji je uvek uz nju.

Ljubica je prva četiri razreda osnovne škole završila u specijalnom odeljenju Osnovne škole „Nikola Tesla”. Međutim, kod upisa u peti razred, nastali su problemi.

– Rekli su nam da je upišemo u školu u Krivaji, udaljenu dvadesetak kilometara, jer tamo postoji specijalno odeljenje i za više razrede. Ali za nas je bilo neizvodljivo da je svakodnevno stavljamo u kola i nosimo do škole. Osim toga, u to vreme, ona je trpela ogromne bolove, jer je njena bolest dovela do iščašenja kukova – priča Verica.

Zbog bolesti, Ljubica je morala na operaciju kukova i kolena, koja je obavljena u bolnici na Banjici, i gotovo čitavu 2014. godinu provela je u lečenju i oporavku. Kada su roditelji tražili da dete nastavi školovanje, nastali su problemi.

– Naš predlog je bio da se Ljubica školuje od kuće. Svi kojima smo se obratili kažu da ima pravo na to, ali to njeno pravo nikako nismo uspeli da ostvarimo – navodi Branko.

Nebrojno puta otac se obraćao školi, potom nadležnoj školskoj upravi u Somboru, gde je naišao na stručnu i ljudsku podršku Ksenije Lišćević, prosvetnog savetnika. Interresorna komisija Bačke Topole takođe je mišljenja da Ljubica treba da nastavi školovanje u Osnovnoj školi „Nikola Tesla” po „individualnom obrazovnom planu iz svih nastavnih predmeta”.

U jednom od odgovora na pismo Branka Nićetića, prosvetni savetnik Ksenija Lišćević konstatuje da se škola opire organizaciji nastave za Ljubicu, a da je ona još pre nekoliko meseci uputila obaveštenje svim osnovnim i srednjim školama Zapadnobačkog i Severnobačkog okruga o tome šta treba da urade da bi se učenicima kojima je to potrebno obezbedila nastava u kućnim uslovima.

– Ipak, u školi nismo imali razumevanja za naše zahteve. Nudili su nam da upišemo dete u Krivaji, samo fiktivno, a da nam izdaju svedočanstvo da je završila školu. Nama je bitno da se dete vrati u školu, jer mi stalno brinemo šta će biti kada nas ne bude. Za nju je od životne važnosti da se opismeni, da ima dovoljno znanja da pročita račune, da razume šta joj se događa i da može da brine o sebi – objašnjava otac Branko.

Zbog toga je pisao dr Srđanu Verbiću, ministru prosvete, pitajući koje su zakonske mogućnosti da nastavi školovanje dete koje je na dužem kućnom lečenju. U odgovoru, ministar prosvete potvrđuje da se za Ljubicu, po postojećim zakonskim okvirima, može organizovati nastava kod kuće ili u bolnici, a da je za to potrebno da škola podnese zahtev Ministarstvu za organizaciju posebnog oblika rada. Takođe se kaže da će se postojeća oblast podrobnije urediti podzakonskim aktima koji će biti doneti u roku od dve godine počev od školske 2013/14. godine.

Škola, međutim, nije podnela zahtev sve do novembra ove godine. U međuvremenu, pokušana je nastava kod kuće, ali je trajala samo od 14. septembra do 2. novembra. Nastavnici matematike, srpskog jezika, biologije, geografije i muzičkog dolazili su kod Ljubice, ali je sve to bilo naglo prekinuto. U elektronskom pismu koje je poslato iz škole, porodica je obaveštena da su poslali dopis ministarstvu, te da očekuju odgovor o organizovanju nastave.

– Nastavnicima koji su dolazili kući da rade sa Ljubicom to nije bilo plaćeno, a osim toga oni su doživljavali i neprijatnosti u domu Nićetića. Mi smo spremni da pomognemo Ljubici, ali još ne postoje podzakonski akti, tj. pravilnici koji bi regulisali obrazovanje u kući. Nama je problem i što su roditelji stalno nezadovoljni ponuđenim nastavnim planom, tražili su više časova. Škola ne odustaje od toga da reši ovaj problem, ali do sada se nikada nismo suočavali sa ovakvom situacijom – kaže za „Politiku” Vlade Grbić, direktor OŠ „Nikola Tesla”. On objašnjava da su 10. novembra uputili dopis ministarstvu, ali da odgovor još nisu dobili.