Борба за школовање Љубице Нићетић

Бачка Топола – На Дан људских права, 10. децембра, Љубица Нићетић напунила је 15 година. Рођендан није прославила са другарима из школе, јер јој је онемогућено да оствари једно од основних права детета – право на школовање. Љубица болује од церебралне парализе и везана је за инвалидска колица.

– Никада се нисам жалио на државу, цео живот сам јој служио, али сада морам да се борим за своје дете – каже отац Бранко (54), војно лице у пензији. Испред њега је хрпа папира, то је његова преписка у последње две године са Основном школом „Никола Тесла” у Бачкој Тополи, са општинском интерресорном комисијом, са Центром за социјални рад, Школском управом, инспекцијама, Министарством просвете, све до писма премијеру. Борба која на моменте мајци Верици (45), и самој тешком дијабетичару, тера сузе на очи. Верица је незапослена и потпуно посвећена бризи о Љубици.

Кућа породице Нићетић ушушкана је међу породичне куће на улазу у Бачку Тополу. Направљена је да буде дом за велику породицу. Нићетићи имају ћерку Јовану (28), која сада има своју породицу, сина Душана (24) који се осамосталио, па су са родитељима још Љубица и најмлађи син Дамјан (12). Ту је још и Љубичин највернији пријатељ, лабрадор који је увек уз њу.

Љубица је прва четири разреда основне школе завршила у специјалном одељењу Основне школе „Никола Тесла”. Међутим, код уписа у пети разред, настали су проблеми.

– Рекли су нам да је упишемо у школу у Криваји, удаљену двадесетак километара, јер тамо постоји специјално одељење и за више разреде. Али за нас је било неизводљиво да је свакодневно стављамо у кола и носимо до школе. Осим тога, у то време, она је трпела огромне болове, јер је њена болест довела до ишчашења кукова – прича Верица.

Због болести, Љубица је морала на операцију кукова и колена, која је обављена у болници на Бањици, и готово читаву 2014. годину провела је у лечењу и опоравку. Када су родитељи тражили да дете настави школовање, настали су проблеми.

– Наш предлог је био да се Љубица школује од куће. Сви којима смо се обратили кажу да има право на то, али то њено право никако нисмо успели да остваримо – наводи Бранко.

Небројно пута отац се обраћао школи, потом надлежној школској управи у Сомбору, где је наишао на стручну и људску подршку Ксеније Лишћевић, просветног саветника. Интерресорна комисија Бачке Тополе такође је мишљења да Љубица треба да настави школовање у Основној школи „Никола Тесла” по „индивидуалном образовном плану из свих наставних предмета”.

У једном од одговора на писмо Бранка Нићетића, просветни саветник Ксенија Лишћевић констатује да се школа опире организацији наставе за Љубицу, а да је она још пре неколико месеци упутила обавештење свим основним и средњим школама Западнобачког и Севернобачког округа о томе шта треба да ураде да би се ученицима којима је то потребно обезбедила настава у кућним условима.

– Ипак, у школи нисмо имали разумевања за наше захтеве. Нудили су нам да упишемо дете у Криваји, само фиктивно, а да нам издају сведочанство да је завршила школу. Нама је битно да се дете врати у школу, јер ми стално бринемо шта ће бити када нас не буде. За њу је од животне важности да се описмени, да има довољно знања да прочита рачуне, да разуме шта јој се догађа и да може да брине о себи – објашњава отац Бранко.

Због тога је писао др Срђану Вербићу, министру просвете, питајући које су законске могућности да настави школовање дете које је на дужем кућном лечењу. У одговору, министар просвете потврђује да се за Љубицу, по постојећим законским оквирима, може организовати настава код куће или у болници, а да је за то потребно да школа поднесе захтев Министарству за организацију посебног облика рада. Такође се каже да ће се постојећа област подробније уредити подзаконским актима који ће бити донети у року од две године почев од школске 2013/14. године.

Школа, међутим, није поднела захтев све до новембра ове године. У међувремену, покушана је настава код куће, али је трајала само од 14. септембра до 2. новембра. Наставници математике, српског језика, биологије, географије и музичког долазили су код Љубице, али је све то било нагло прекинуто. У електронском писму које је послато из школе, породица је обавештена да су послали допис министарству, те да очекују одговор о организовању наставе.

– Наставницима који су долазили кући да раде са Љубицом то није било плаћено, а осим тога они су доживљавали и непријатности у дому Нићетића. Ми смо спремни да помогнемо Љубици, али још не постоје подзаконски акти, тј. правилници који би регулисали образовање у кући. Нама је проблем и што су родитељи стално незадовољни понуђеним наставним планом, тражили су више часова. Школа не одустаје од тога да реши овај проблем, али до сада се никада нисмо суочавали са оваквом ситуацијом – каже за „Политику” Владе Грбић, директор ОШ „Никола Тесла”. Он објашњава да су 10. новембра упутили допис министарству, али да одговор још нису добили.