Oj nauko, naša muko!

Predstavljajući program nove vlade, Aleksandar Vučić je 27. aprila 2014. godine između ostalog rekao: „Jedan od prioriteta ove vlade biće nauka i tehnološki razvoj... Nivo finansiranja samih istraživanja ovim je pao ispod nivoa potrebnog da se ova delatnost održi, a višegodišnje zapostavljanje problema u ovom resoru dovelo je do organizovanih protesta naučnih radnika... Pored planiranog povećanja ulaganja u nauku, vlada će nizom mera, kao i izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, uspostaviti novi model finansiranja nauke po ugledu na praksu ostalih razvijenih zemalja u svetu... Obezbeđivanje uslova koji bi istraživače podsticali da ostanu u zemlji, povećano ulaganje u nauku, kao i sprega između nauke i privrede, obezbedili bi osnovu za brži privredni razvoj, kao i opštu kulturnu i društvenu revitalizaciju.”

I sve je, opet, ostalo samo na obećanjima. Izdvajanja za nauku ostala su na 0,35 odsto BDP-a, s kreditom na 0,42 odsto BDP-a. Plate istraživača nisu povećavane nekoliko godina (čak su smanjene uvođenjem novih harača), a sredstva za materijalne troškove (tzv. DMT2) znatno su smanjena (na 30–40 odsto u odnosu na 2012). Zanimljiv je i podatak da ministarstvo plaća najbolje istraživače (naučni savetnik kategorije A1/T1) oko 92.000 dinara mesečno, a plate nerukovodećih ljudi u Jedinici za upravljanje projektima Ministarstva iznose oko 95.000 dinara.

U predlogu budžeta za 2016. godinu, koji je sad u Skupštini, planirano je manje izdvajanje za nauku i tehnologiju za oko milijardu dinara (oko osam miliona evra). Tako su ministri procenili da treba da ostvare ono što je premijer u svom programskom govoru obećao (povećanje ulaganja u nauku, stvaranje uslova da istraživači ostanu u zemlji, stvaranje uslova za brži privredni razvoj...). U vladi sedi šest doktora nauka, od kojih su tri profesori univerziteta, dva doktoranda i četiri magistra (mastera) nauka, dakle dvotrećinska većina. To je njihov doprinos ostvarenju programskih zadataka vlade, razvoju nauke i tehnologije, ostanku istraživača u Srbiji, obezbeđivanju osnove za brži privredni razvoj... Postavlja se pitanje da li predsednik vlade zna da su mu ministarstva skrojila budžet za 2016. godinu koji je u suprotnosti sa onim što je on sam obećao u programskom izlaganju nove vlade?

Podaci o svetskoj kompetitivnosti zabrinjavaju. Srbija je u 2013/2014. godini bila na 101. mestu od 143 zemlje u svetu, a u prethodnom ocenjivanju (2012/2013) bila je na 99. mestu [http://www3.weforum.org/docs/WEF_GlobalCompetitivenessReport_2013-14.pdf]. To znači da se Srbija kreće ka začelju ove liste. Srbija je na dobrom putu. Pravac je dobar, jedino još treba da se promeni smer kretanja za 180 stepeni. Da bi se to uradilo moraju da se u pomoć pozovu nauka i struka.

Ako se pogleda isto ocenjivanje, vidi se da je „kvalitet naučnoistraživačkih institucija“ na 50. mestu iste liste. Znači, Srbija ima stvarne mogućnosti da bude na mnogo boljem mestu u svetu, samo kad bi istinski koristila ono što već ima. I pored malih ulaganja u nauku, kvalitet naučnoistraživačkih institucija ocenjen je ocenom koju Srbija u celini teško da će skoro (ikad) da dostigne. Vlada je ovo morala da ima u vidu pri određivanju budžetskog izdvajanja za nauku.

Ali, po dobrom srpskom običaju, čim neko ispliva na površinu (dostigne 50. mesto u svetu) treba ga povući nadole, da ne odskače od proseka. Sredstva za materijalne troškove istraživača su više nego prepolovljena. Ili su vlada i ministarstvo rešili da pred naučnu zajednicu Srbije postave još jedan nemogući naučni zadatak. Da naučnici Srbije pobiju osnovne principe termodinamike – da ni iz čega ne može da nastane nešto.

Naučni savetnik