Ој науко, наша муко!

Представљајући програм нове владе, Александар Вучић је 27. априла 2014. године између осталог рекао: „Један од приоритета ове владе биће наука и технолошки развој... Ниво финансирања самих истраживања овим је пао испод нивоа потребног да се ова делатност одржи, а вишегодишње запостављање проблема у овом ресору довело је до организованих протеста научних радника... Поред планираног повећања улагања у науку, влада ће низом мера, као и изменама и допунама Закона о научноистраживачкој делатности, успоставити нови модел финансирања науке по угледу на праксу осталих развијених земаља у свету... Обезбеђивање услова који би истраживаче подстицали да остану у земљи, повећано улагање у науку, као и спрега између науке и привреде, обезбедили би основу за бржи привредни развој, као и општу културну и друштвену ревитализацију.”

И све је, опет, остало само на обећањима. Издвајања за науку остала су на 0,35 одсто БДП-а, с кредитом на 0,42 одсто БДП-а. Плате истраживача нису повећаване неколико година (чак су смањене увођењем нових харача), а средства за материјалне трошкове (тзв. ДМТ2) знатно су смањена (на 30–40 одсто у односу на 2012). Занимљив је и податак да министарство плаћа најбоље истраживаче (научни саветник категорије А1/Т1) око 92.000 динара месечно, а плате неруководећих људи у Јединици за управљање пројектима Министарства износе око 95.000 динара.

У предлогу буџета за 2016. годину, који је сад у Скупштини, планирано је мање издвајање за науку и технологију за око милијарду динара (око осам милиона евра). Тако су министри проценили да треба да остваре оно што је премијер у свом програмском говору обећао (повећање улагања у науку, стварање услова да истраживачи остану у земљи, стварање услова за бржи привредни развој...). У влади седи шест доктора наука, од којих су три професори универзитета, два докторанда и четири магистра (мастера) наука, дакле двотрећинска већина. То је њихов допринос остварењу програмских задатака владе, развоју науке и технологије, останку истраживача у Србији, обезбеђивању основе за бржи привредни развој... Поставља се питање да ли председник владе зна да су му министарства скројила буџет за 2016. годину који је у супротности са оним што је он сам обећао у програмском излагању нове владе?

Подаци о светској компетитивности забрињавају. Србија је у 2013/2014. години била на 101. месту од 143 земље у свету, а у претходном оцењивању (2012/2013) била је на 99. месту [http://www3.weforum.org/docs/WEF_GlobalCompetitivenessReport_2013-14.pdf]. То значи да се Србија креће ка зачељу ове листе. Србија је на добром путу. Правац је добар, једино још треба да се промени смер кретања за 180 степени. Да би се то урадило морају да се у помоћ позову наука и струка.

Ако се погледа исто оцењивање, види се да је „квалитет научноистраживачких институција“ на 50. месту исте листе. Значи, Србија има стварне могућности да буде на много бољем месту у свету, само кад би истински користила оно што већ има. И поред малих улагања у науку, квалитет научноистраживачких институција оцењен је оценом коју Србија у целини тешко да ће скоро (икад) да достигне. Влада је ово морала да има у виду при одређивању буџетског издвајања за науку.

Али, по добром српском обичају, чим неко исплива на површину (достигне 50. место у свету) треба га повући надоле, да не одскаче од просека. Средства за материјалне трошкове истраживача су више него преполовљена. Или су влада и министарство решили да пред научну заједницу Србије поставе још један немогући научни задатак. Да научници Србије побију основне принципе термодинамике – да ни из чега не може да настане нешто.

Научни саветник