Deoba Titove imovine za mesec dana

Josip Broz Joška, unuk doživotnog predsednika SFRJ, nije se pojavio na ostavinskoj raspravi o podeli imovine njegovog dede. Nije došla ni Joškina sestra Zlatica, ali je zato bila prisutna unuka Svetlana, koja je sa ćerkom došla iz Sarajeva. Rasprava je juče zaključena u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, a u roku od 30 dana, kako se očekuje, biće doneto i rešenje, odnosno presuda. Tako će, posle skoro 36 godina od Titove smrti, biti okončan pravni postupak kojim se reguliše pitanje njegovog nasledstva i imovine.

„Iščitani su svi dokazi koji su prispeli u sud i sada očekujemo ostavinsko rešenje. Ne znamo kakvo će ono biti”, rekla je Violeta Kočić-Mitaček, advokat koji zastupa Titove naslednike. Spiskovi imovine koji su naslednicima uručeni na pretresu 1. decembra, zbog čega je odložen prethodni pretres, veoma su slični onima poznatim odranije, koji datiraju iz 1983, i na njima je dodato tek nekoliko novih predmeta.

Na spisku Titove zaostavštine, uprkos brojnim legendama o navodno basnoslovnom bogatstvu, nalazi se samo pokretna imovina, odnosno lični predmeti maršala. Nezvanično, ranije se pominjala mogućnost da budu uvršteni i drugi spiskovi, ali se to očigledno nije dogodilo. Čak ni Titovi automobili neće pripasti naslednicima, jer se oni, kako je rečeno, nalaze u Sloveniji.

„Kamen sa Meseca nismo našli u spiskovima, kao ni vozila koja su u Sloveniji. Od nekretnina nije traženo ništa, niti su na spisku”, rekla je Tanjugu Kočić-Mitaček. Ona je dodala da je sada na sudu da odluči šta je to što spada u ostavinsku masu i da li će prihvatiti predloge naslednika, pa će tek tada moći da se govori o eventualnoj žalbi, ponovljenom postupku, kao i fizičkoj deobi nasleđene imovine.

Titovi naslednici su sin Miša i unuci Josip (Joška), Zlatica, Svetlana i Edvard Broz. U raspravi učestvuju i punomoćnici porodice Karađorđević, koja zahteva da se iz zaostavštine izuzme imovina koja je pripadala njihovim precima. Ostavinska rasprava inicijalno je pokrenuta zahtevom Brozovog, sada već pokojnog, sina Žarka, 14. decembra 1983. godine.

Nekadašnji Četvrti opštinski sud doneo je rešenje o podeli imovine 1989, ali je Jovanka Broz to osporavala, a Ustavni sud je 2000. proglasio neustavnim Zakon o upravljanju stvarima u društvenoj svojini koje su imovina Josipa Broza. Tada je otvoren novi proces, u kojem je iznova trebalo utvrditi koje su lične stvari nekadašnjeg predsednika SFRJ.

Na spiskovima s Titovom zaostavštinom koja će se deliti nalaze se nameštaj u duborezu, filatelistička kolekcija, kovani novac, zlatnici, austrougarski dukati, ukrasne igle sa brilijantima, rubinima i drugim dragim kamenjem, posuđe od porcelana i keramike, zlatni opiljci, tabakere, vredni satovi, albumi sa slikama. Jovanka je ranije podnela nekoliko podnesaka sudu sa spiskom svoje lične imovine, među kojima se, osim vrednog nakita, nalaze skulpture, slike, vaze, tepisi, knjige, pet automobila iz garaže Belog dvora i dva vozila iz garaže na Brionima, „rols-rojs”, beli „kadilak” i „linkoln”.

Iza Tita je ostao i čuveni Orden Suvorova, milionske vrednosti, koji su imali još samo Staljin i Žukov. Tu je i kamen sa Meseca, poklon američkih astronauta. Ostaje da se vidi da li će neki od ovih predmeta biti pronađeni i vraćeni naslednicima.

Povodom Titove zaostavštine, najviše se spekulisalo o sadržaju njegovog sefa u Narodnoj banci Srbije, koji je pre dve i po godine otvorila i popisala Komisija predsednika Srbije i sudu dostavila zapisnik o otvaranju. Mediji su preneli da je Komisija uvidom u sadržinu sefa zaključila da „više ne stoje razlozi da se depo smatra državnom tajnom”, kao i da „pokretnosti koje čine sadržinu depoa ne spadaju u sastav ostavštine J. B. Tita”.