Žensko, a Tijanić

Pre osam godina Jelena Popadić primljena je u stalni radni odnos. U novinarstvu je ukupno 12 godina. Sve vreme piše u „Politici”. I to kako. Što jedan od čitalaca „Politikinog” sajta kaže: „Kad čitam tekstove Jelene Popadić čini mi se kao da istraživačko novinarstvo u Srbiji ipak postoji”.

Obrazlažući odluku žirija koji joj je dodelio Nagradu „Aleksandar Tijanić” za borbenost u novinarstvu, generalni sekretar UNS-a Nino Brajović objasnio je da je Jelena demistifikovala značenje sintagme istraživačko novinarstvo, otkrivajući kako to izgleda kad se istraživanjem činjenica i njihove pozadine bave reporteri koji ne idu u lov na ljude i kojima nije zadatak da pokreću hajke.

Jelena, zaista, ne pokreće hajke. Nema vremena za takvu vrstu aktivizma. Ne pada joj na pamet ni da lovi jer ima daleko važnija posla. Naime, ima troje dece, svi su jedno drugom do uveta. Od tri do osam godina. Tako je Jelena paralelno razotkrivala tokove budžetskog novca i sticala veštine preživljavanja između kuhinje i kupatila.

Iako je završila Fakultet političkih nauka, mnogočlana porodica joj je, na ovu skupoću, pomogla da pronikne u tajne odlivanja love iz budžetske kase, na čemu bi joj pozavideli mnogi profesionalni finansijski forenzičari.

Neke od tekstova zbog kojih je nagrađena pisala je od kuće, pošto su joj deca imala grip. Tako ona kuva ručak i razotkriva Naled. Zavija sarme i provaljuje šifru pomoću koje novac prevaljuje put od poreskih obveznika do pojedinih nevladinih organizacija. Ona nedeljama sabira izvode iz trezora Ministarstva finansija, a potom rešava jednačine, znojeći se pred zadacima za drugi razred osnovne škole.

Prvi dobitnik Nagrade „Aleksandar Tijanić” je, zapravo, živi primer novinarstva za koje se mislilo da izumire. Iako ima 34 godine. I po karakteru, Jelena je sušta suprotnost Tijaniću. Tiha je i neprimetna, ali iznenada raspali rafalnom serijom tekstova po takozvanim centrima moći. Besneli su oni svakako, ali do sada nije dobila nijednu sudsku tužbu zbog svojih istraživanja. Umesto tužbi, stizale su anonimne pretnje.

Najviše prašine podigli su tekstovi o aferi „Dipos”. Otkriveno je ko je povlašćen da se baškari u državnim vilama i stanovima za male pare. Jelena nije štedela nikoga, bez obzira na to koliko se dotični greju pored kamina vlasti.

Otuda su glavni junaci njenih tekstova najglasniji kritičari Jelene kao ženskog Tijanića. Bune se iz Naleda, Fonda za humanitarno pravo, bune se na sajtu Petra Lukovića... Buni se i poslanik SNS-a Vladimir Đukanović, koji se na televiziji Kopernikus samom sebi poverio da nikad nije čuo za nju. Možda Đukanović zaista ne zna ko je Jelena Popadić, ali čitaoci „Politike” dobro znaju ko je on.