Uspostavljanje novog presedana

Za mene je čast i privilegija što smo moja firma „Sutovic & Hartigan Solicitors” i ja uspešno zastupali „Politiku”, međunarodno priznat srpski list, glavnu urednicu Ljiljanu Smajlović i nagrađivanu novinarku Anicu Telesković u sporu protiv izuzetno bogatog biznismena globalne reputacije Nandija Ahuje.

Gospodina Ahuju zastupali su vodeći advokati za oblast klevete i zloupotrebe ličnih podataka, koji zastupaju slavne ličnosti i članove kraljevske kuće, kao i jedan pravnik koji je bio deo čuvene Levenson istrage. Novac nije bio problem i gospodin Ahuja je angažovao najbolje što postoji u Engleskoj i Velsu.

Pomagali su mi Marija Georgijan, advokatica iz moje firme, Đuro Čepić i Mileta Mitrović iz beogradske advokatske kancelarije „Čepić”, kao i „Politikina” pravnica Nataša Sević.

Ovo je prvi slučaj u kojem se sud oglasio otkako su u januaru 2014. stupile na snagu izmene Zakona o kleveti. Ovaj slučaj uspostavio je pravni presedan za ocenu da li Engleska i Vels imaju nadležnost kad je reč o tužbi za klevetu protiv stranog lica u sporu globalnih publikacija i stranki sa globalnom reputacijom.

Praksa stranih lica koja imaju vrlo malo veze sa Ujedinjenim Kraljevstvom da koriste povoljne zakone o kleveti u Engleskoj i Velsu i da ovde tuže strane publikacije dugo je problem u ovoj zemlji. Ta praksa naziva se klevetničkim turizmom. Pre nego što je zakon promenjen, pretnja britanskim propisima korišćena je na drugim mestima kako bi se ućutkalo domaće kritičko mišljenje, izveštavanje i istraživanje. Čak su Sjedinjene Američke Države promenile svoje zakone kako bi zaštitile svoja izdanja i građane. Tako je u Njujorku usvojen Zakon o zaštiti od klevetničkog turizma, usmeren pre svega protiv Engleske i Velsa, nakon što je jedan američki autor osuđen u Londonu na osnovu tužbe u kojoj je nadležnost zasnovana na činjenici da su se 23 primerka knjige tog autora prodala u Engleskoj. U Kongresu postoji inicijativa da britanske presude za klevetu ne mogu da se primenjuju u SAD.

Ni posle promene zakona nije bilo sasvim jasno na koji će se tačno način odlučivati ima li nadležnosti Engleske i Velsa u slučajevima bogatih tužitelja globalnih reputacija. U našem slučaju sudija je opisao Nandija Ahuju kao člana male elitne klase biznismena sa globalnom reputacijom i posebnim fokusom na London i odlučio je da nema dobrog razloga zašto se slučaj Nandija Ahuje ne bi raspravio u Srbiji umesto u Engleskoj. To znači da je sudija restriktivno primenio novi engleski zakon, usredsređujući se na pitanje gde je nanesena šteta reputaciji tužioca i da li postoji bilo koji razlog da se veruje da pošteno suđenje u Srbiji nije moguće.

Takva interpretacija predstavlja radikalnu promenu u korist tuženih stranaca. Ovaj slučaj sada je deo pravne istorije Engleske i u budućnosti će poslužiti kao važan presedan. Pružiće veću zaštitu stranim novinarima, urednicima i izdavačima i umanjiće opasnost od izuzetno skupih sudskih procesa u sudovima Engleske i Velsa umesto kod kuće.

Gospodin Ahuja predstavio je sudu brojne publikacije kako bi potkrepio svoju tvrdnju da u Srbiji ne bi dobio pošteno suđenje. Iz presude proizlazi da tu svoju tvrdnju u Londonu nije dokazao.