Kako je Merkelova postala heroina levičara

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Samo pre šest meseci tadašnji grčki ministar finansija Janis Varufakis bio je svojevrsni arhineprijatelj nemačke kancelarke Angele Merkel i ministra finansija Volfganga Šojblea i obrnuto. Sada, uprkos tome što je Berlin naterao Atinu da primeni sve ono protiv čega se Varufakis borio – oštro smanjenje državnog aparata i troškova i privatizaciju državne imovine – svojevrsni arhineprijatelj nemačke konzervativne vlade kaže da bi na izborima verovatno glasao za Merkelovu.

„Da sam Nemac, možda bih glasao za nju”, rekao je u razgovoru za nemački nedeljnik „Štern” Varufakis, istakavši da je impresioniran njenom politikom „otvorenih vrata” za izbeglice.

Ovo divljenje on je izneo i pre dva meseca u intervjuu za Dojče vele kada je rekao da ga „kao Evropljanina, ispunjava velikim ponosom to kako je kancelarka Angela Merkel reagovala” u situaciji kada je Evropu zapljusnuo talas izbeglica sa Bliskog istoka i iz Afrike: „Ona je uradila pravu stvar i zbog toga joj se mora odati priznanje... Ona je postupila onako kako bi svako u Evropi trebalo da postupa: ona nije pokušala da gurne problem u ruke drugih zemalja, već ga je sagledala kao jedan evropski problem.”

Ovaj profesor ekonomije, koji za sebe kaže da je marksista, hvali konzervativnu kancelarku, dok s druge strane za „Štern” žestoko kritikuje nekog ko bi trebalo da mu bude ideološki značajno bliži – predsednik nemačke Socijaldemokratske partije (SPD) Zigmar Gabrijel.

„On je najgori političar kojeg sam sreo”, kaže Varufakis za Gabrijela, kojem zamera to što je u vreme ovogodišnjih pokušaja Atine da isposluje bolje uslove kod evropskih kreditora govorio kako neće da finansira „preterana izborna obećanja jedne polukomunističke vlade”.

U vreme pregovora o trećem paketu finansijske pomoći Grčkoj, Gabrijel se zaista istakao time što je oštrije kritikovao novu grčku levičarsku vladu od njegovih konzervativnih kolega u vladi. Time je on izgubio ne samo podršku levog krila u SPD već i evropskih socijaldemokratskih političkih krugova koji smatraju da drži partiju u senci demohrišćana.

Nasuprot tome, levo orijentisani mediji, politički aktivisti i javne ličnosti odjednom su počeli da izražavaju izuzetnu naklonost nemačkoj kancelarki, čak je ponekad glorifikujući zbog njene politike prema izbeglicama. Minhenski „Zidojče cajtung” ocenjuje da je ona u nedavnom govoru na kongresu CDU, kada je insistirala da bi zatvaranje nemačkih granica ugrozilo stabilnost na Balkanu, Šengenski sporazum i osnovne vrednosti EU, pokazala više evropskog razmišljanja nego što je uzela u obzir osetljivost partijske baze kada jer reč o izbeglicama.

„Merkelova je sada praktično jedan postnacionalni kancelar, što joj predstavlja jedan od problema koje ima unutar CDU”, ističe Robert Rosman, jedan od urednika levo orijentisanog „Zidojče cajtunga”.

I Bert Vagendorp, kolumnista levo orijentisanog holandskog dnevnika „Folkskrant”, ističe da ona zaslužuje da bude „ličnost godine”, ističući da se u današnja vremena retko pronalaze političari koji se usuđuju da donose odluke koje su u suprotnosti sa mišljenjem koje je popularno.

„Ako ljudi žele mržnju, mržnju će (od političara) i dobiti. Ako žele strah, dobiće strah. Angela Merkel je izuzetak”, ističe ovaj kolumnista, dodajući da „možda ona traži previše, ali barem ima hrabrosti da pokaže u šta veruje i da dela u skladu s tim”.

Štaviše, i one evropske javne ličnosti koje su poznate po tome da zagovaraju levičarske ideje ne libe se da nemačku konzervativku kuju u zvezde. Tako je nagrađivana britanska glumica Vanesa Redgrejv u Merkelovoj pronašla „novog i neočekivanoj heroja”. U intervjuu za AFP ova dobitnica „Oskara” i „Emija”, koja je poznata i po svom političkom aktivizmu i podršci levičarskim idejama, rekla je da je za nju konzervativna nemačka kancelarka „nova majka hrabrost Evrope”.

„Za Angelu Merkelu imam jedno veliko bravo”, rekla je ova glumica koja smatra da je kancelarka jedini lider na svetu koja je shvatila težinu „izbegličke nesreće”. „Ona je pokušala da uradi pravu stvar. Ne znam da li pokušavaju iza scene da je se otarase, ali ja je podržavam. Postoji to nešto u toj ženi što je veoma, veoma posebno.”

Merkela je minulih nedelja izabrana za ličnost godine, kako od strane američkog magazina „Tajm” tako i londonskog „Fajnenšel tajmsa”, ali joj to nije povećalo podršku u konzervativnim krugovima. Feliks Štajner, jedan od urednika nemačkog državnog servisa Dojče vele, kaže da oni koji hvale Merkelovu zbog politike prema izbeglicama nemaju pojma o tome kakav je to uticaj imalo na nemačko društvo. On ih naziva „političkom levičarskom intelektualnom grupom ljudi koji imaju visoka primanja u zemlji koja gotovo da nije primila izbeglice”.

„Ukleti su oni gradovi i opštine koji su primorane da prime čak i više izbeglica i nemaju pojma kada će biti u stanju da ih skuće i brinu o njima”, smatra Štajner, pitajući se da li bi se sa opisom Merkelove kao „humane, velikodušne i tolerantne” saglasili i grčki penzioneri i nezaposleni.