Како је Меркелова постала хероина левичара

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Само пре шест месеци тадашњи грчки министар финансија Јанис Варуфакис био је својеврсни архинепријатељ немачке канцеларке Ангеле Меркел и министра финансија Волфганга Шојблеа и обрнуто. Сада, упркос томе што је Берлин натерао Атину да примени све оно против чега се Варуфакис борио – оштро смањење државног апарата и трошкова и приватизацију државне имовине – својеврсни архинепријатељ немачке конзервативне владе каже да би на изборима вероватно гласао за Меркелову.

„Да сам Немац, можда бих гласао за њу”, рекао је у разговору за немачки недељник „Штерн” Варуфакис, истакавши да је импресиониран њеном политиком „отворених врата” за избеглице.

Ово дивљење он је изнео и пре два месеца у интервјуу за Дојче веле када је рекао да га „као Европљанина, испуњава великим поносом то како је канцеларка Ангела Меркел реаговала” у ситуацији када је Европу запљуснуо талас избеглица са Блиског истока и из Африке: „Она је урадила праву ствар и због тога јој се мора одати признање... Она је поступила онако како би свако у Европи требало да поступа: она није покушала да гурне проблем у руке других земаља, већ га је сагледала као један европски проблем.”

Овај професор економије, који за себе каже да је марксиста, хвали конзервативну канцеларку, док с друге стране за „Штерн” жестоко критикује неког ко би требало да му буде идеолошки значајно ближи – председник немачке Социјалдемократске партије (СПД) Зигмар Габријел.

„Он је најгори политичар којег сам срео”, каже Варуфакис за Габријела, којем замера то што је у време овогодишњих покушаја Атине да испослује боље услове код европских кредитора говорио како неће да финансира „претерана изборна обећања једне полукомунистичке владе”.

У време преговора о трећем пакету финансијске помоћи Грчкој, Габријел се заиста истакао тиме што је оштрије критиковао нову грчку левичарску владу од његових конзервативних колега у влади. Тиме је он изгубио не само подршку левог крила у СПД већ и европских социјалдемократских политичких кругова који сматрају да држи партију у сенци демохришћана.

Насупрот томе, лево оријентисани медији, политички активисти и јавне личности одједном су почели да изражавају изузетну наклоност немачкој канцеларки, чак је понекад глорификујући због њене политике према избеглицама. Минхенски „Зидојче цајтунг” оцењује да је она у недавном говору на конгресу ЦДУ, када је инсистирала да би затварање немачких граница угрозило стабилност на Балкану, Шенгенски споразум и основне вредности ЕУ, показала више европског размишљања него што је узела у обзир осетљивост партијске базе када јер реч о избеглицама.

„Меркелова је сада практично један постнационални канцелар, што јој представља један од проблема које има унутар ЦДУ”, истиче Роберт Росман, један од уредника лево оријентисаног „Зидојче цајтунга”.

И Берт Вагендорп, колумниста лево оријентисаног холандског дневника „Фолкскрант”, истиче да она заслужује да буде „личност године”, истичући да се у данашња времена ретко проналазе политичари који се усуђују да доносе одлуке које су у супротности са мишљењем које је популарно.

„Ако људи желе мржњу, мржњу ће (од политичара) и добити. Ако желе страх, добиће страх. Ангела Меркел је изузетак”, истиче овај колумниста, додајући да „можда она тражи превише, али барем има храбрости да покаже у шта верује и да дела у складу с тим”.

Штавише, и оне европске јавне личности које су познате по томе да заговарају левичарске идеје не либе се да немачку конзервативку кују у звезде. Тако је награђивана британска глумица Ванеса Редгрејв у Меркеловој пронашла „новог и неочекиваној хероја”. У интервјуу за АФП ова добитница „Оскара” и „Емија”, која је позната и по свом политичком активизму и подршци левичарским идејама, рекла је да је за њу конзервативна немачка канцеларка „нова мајка храброст Европе”.

„За Ангелу Меркелу имам једно велико браво”, рекла је ова глумица која сматра да је канцеларка једини лидер на свету која је схватила тежину „избегличке несреће”. „Она је покушала да уради праву ствар. Не знам да ли покушавају иза сцене да је се отарасе, али ја је подржавам. Постоји то нешто у тој жени што је веома, веома посебно.”

Меркела је минулих недеља изабрана за личност године, како од стране америчког магазина „Тајм” тако и лондонског „Фајненшел тајмса”, али јој то није повећало подршку у конзервативним круговима. Феликс Штајнер, један од уредника немачког државног сервиса Дојче веле, каже да они који хвале Меркелову због политике према избеглицама немају појма о томе какав је то утицај имало на немачко друштво. Он их назива „политичком левичарском интелектуалном групом људи који имају висока примања у земљи која готово да није примила избеглице”.

„Уклети су они градови и општине који су приморане да приме чак и више избеглица и немају појма када ће бити у стању да их скуће и брину о њима”, сматра Штајнер, питајући се да ли би се са описом Меркелове као „хумане, великодушне и толерантне” сагласили и грчки пензионери и незапослени.