Zašto je Nemcima Božić gori nego pre

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – I dok se u Srbiji praznična konzumerska groznica uglavnom istroši do dočeka Nove godine, pa Božić 7. januara bude dočekan u miru i porodičnoj atmosferi, u Nemačkoj je Božić postao sinonim za pretprazničnu nervozu oko kupovine poklona, koja traje od poslednjih dana novembra do Badnje večeri 24. decembra.

„To nam je sve došlo od Amerikanaca. Ta luda kupovina, kao da sutra ne postoji. Svuda je tolika gužva, a nekad je Božić bio vreme mira i spokoja. Vreme za porodicu”, kaža za „Politiku” šezdesetpetogodišnja Getruda Kepler, koja je iz jednog malog mesta na severu Nemačke došla u Hajdelberg na jugozapadu zemlje kako bi sa ćerkom proslavila Božić. „Nekad su se svi sa svojom decom pripremali kako bi mališani bili spremni da u horu pevaju na Božić, dok je kupovina poklona bila u drugom planu. Moja deca su sada velika, ali kada vidim ovu gužvu na ulicama pred Božić, prosto to nije isti praznik kao nekad.”

I rezultati istraživanje javnog mnjenja, koje je od 11. do 15. decembra sprovela agencija „Jugov”, ukazuje da i većina Nemaca misli da je Božić nije isti kao u stara dobra vremena. Prema rezultatima ankete, Nemci smatraju da je ovaj praznik nekad bio znatno bolji i za to mišljenje iznose pet argumenata.

Prvo, većina Nemaca (68 odsto) smatra da je Božić bio znatno svečaniji nego danas, dok samo četiri odsto ispitanih smatra da je sada svečaniji nego kada su oni bili deca. Za oko 24 odsto Nemaca minulih godina ništa se nije promenilo u slavljenju, ali s tim se ne slaže čak 65 odsto ispitanih u grupi od 18 do 24 godine, koji smatraju da je Božić bio svečaniji kada su oni bili mlađi.

Međutim, zagovornici toga da se ipak nije mnogo promenilo navode to da su uoči Božića opstale različite svečane ceremonije u gradovima širom Nemačke, poput ceremonije otvaranja Božićnog vašara u Nirnbergu. Tada u tom bavarskom gradu centralnu ulogu ima osoba koje je te godine izabrana da predstavlja bebu Hrista iliti Božić Batu i da sa vrha Bogorodičine crkve zvanično otvori četvoronedeljni vašar. Ove godine to je bila osamnaestogodišnja Barbara Oto.

„Moj san iz detinjstva bio je da budem Božić Bata. Prvi put sam ga videla kada sam imala pet ili šest godina i uvek sam to želela da postanem”, rekla je krajem novembra ova devojka, koja je uspela da ubedi petnaestočlani žiri da je pravi izbor da bude božji predstavnik na ovom festivalu, koji će na vašaru čitati bajke deci, razgovarati sa trgovcima na štandovima i posećivati decu i stare u bolnicama.

Uprkos ovim običajima, u anketi Nemci na pitanje da li je u prošlosti Božić uopšteno bio „lepši”, čak dve trećina ispitanika je reklo „da”, za 25 odsto je ostao isti, a za samo pet odsto je sada lepši nego pre. Ono što je utešilo istraživače jeste podatak da među mlađom populacijom ipak nešto manji procenat onih koji misle da je ovaj praznik nekad bio lepši, tako da ih je „samo” 55 odsto.

Ono što Nemci zameraju aktuelnom Božiću jeste da je izgubio svoj verski sadržaj. Tako ubedljiva većina, njih 82 odsto, smatra da je religijska suština praznika izgubljena, a sa tim su saglasni čak i oni koji ne idu redovno u crkvu. Zbog toga sveštenici na različite načine nastoje da motivišu vernike da dolaze u crkvu i da se prisete pravih hrišćanskih vrednosti koje su deo i Božića.

S jedne strane, poslednju nedeljnu misu uoči Božića mladi vikari metodističke episkopalne Cionističke crkve u Berlinu održali su preobučeni u junake popularnog filmskog ciklusa „Ratovi zvezda”, kako bi privukli vernike i istakli da ovi filmovi Džordža Lukasa imaju mnogo toga zajedničkog sa porukama hrišćanstva. „U borbi dobra i zla iz filma prepoznali smo hrišćanske teme”, rekla je za „Berliner cajtung” mlada sveštenica Ulrike Garve, dok je njen kolega Lukas Ludevig u propovedi citirao delove iz filma „Povratak džedaja”, koji se u potpunosti uklapaju u delove Pavlove poslanice Rimljanima: „Ne daj se pobediti zlom, nego dobrim savladavaj zlo.”

S druge strane, berlinski biskup Hajner Koh je hrišćanske vrednosti promovisao porukom vernicima da pozovu izbeglice na ovogodišnju božićnu proslavu.

„Moramo da steknemo mnogo ličnih kontakata (sa izbeglicama). Zašto ne pozvati nekoga da kod vas proslavi Božić?”, rekao je ovaj katolički biskup. „Ovo je neka vrsta moderne verzije priče o rođenju Isusovom.”

I zaista, na božićnim vašarima minulih nedelja mnoge izbeglice, od oko milion koliko ih je ove godine došlo u Nemačku, prvi put su se upoznale sa nemačkim običajima koji prate Božić. Šarenilo božićnih vašara privuklo je i novopridošlice da deo novčanog džeparca, koji dobijaju kao tražioci azila, potroše upravo tu na slatkiše, kuvano vino ili neku pletenu kapu. Iako obožavaju ove vašare, Nemci ipak smatraju da je Božić postao isuviše komercijalizovan, pa je čak 88 odsto ispitanika reklo da se ovaj praznik suviše sveo na trošenje novca.

Ovo možda smeta prosečnom Nemcu, ali ne i ministru finansija Volfgangu Šojbleu, budući da ova potrošnja znatno doprinosi i nemačkom ekonomskom rastu, iako je nemački recept za postizanje rasta privrede uglavnom zasnovan na povećanju izvoza, a ne na povećanju domaće potrošnje, kao što je to, primera radi, u susednoj Francuskoj. Osim toga, trošenje više od 10 milijardi evra na zbrinjavanje oko milion izbeglica podstaklo je i domaću proizvodnju, jer je novac trošen na nemačke proizvode, tako da će ovaj trošak doprineti zapravo rastu privrede.

Ali i kada se zanemare zamerke da je suviše komercijalizovan, da se izgubila verska suština, da je nekad bio lepši i svečaniji, ono na šta će se Nemci požaliti (njih oko 78 odsto) jeste to da Božić više nije beo kao nekada.

„Pa, zaista, ova temperatura od oko 16 stepeni je više temperatura za Uskrs nego za Božić”, kaže Keplerova, prisećajući se Božića pod snegom kada je njena ćerka bila mala.

Uprkos ovom odomaćenom mišljenju, Nemačka meteorološka služba ističe da je sneg 25. decembra zapravo poprilična retkost u Nemačkoj.