Rehabilitacija MMF-a

Ima li, pored rehabilitacije Milana Nedića, još neka tema na koju se u Srbiji tako emotivno reaguje kao na rezultate programa sa Međunarodnim monetarnim fondom? Teško! Ali, za razliku od navedenog Nedića, u slučaju MMF-a ogromna većina srpske javnosti nema nikakve dileme. Sve u svemu, radi se o zločinačkoj organizaciji, koja požar gasi benzinom, koja dela u funkciji globalnog kapitala i kojoj je osnovni zadatak podrivanje finansijske stabilnosti malih nezavisnih zemalja. Dokazi? Nisu ni potrebni, budući da je sve to toliko očigledno. Da parafraziram zahtev koji sam jednom čuo, i to posle devetog piva onoga koji ga je ispostavio: „Kaži ti meni ime jedne zemlje kojoj je MMF pomogao!“ Naručio sam mu deseto.

Nego, čak se i ekonomska nauka nešto malo bavila problemom rezultata programa MMF-a. Nešto malo skrupuloznije nego što to čine poznavaoci svega i svačega, na prvom mestu svetskih političko-finansijskih zavera. Pa je jasno postavila pitanje: da li programi sa MMF-om imaju efekta na tempo privrednog rasta zemalja koje ih primenjuju? I do čega je ta nauka došla? Prvi (metodološki) problem je ono što se naziva negativna selekcija. Naime, program MMF-a traže samo one zemlje koje su u makroekonomskim teškoćama, nezavisno od toga da li se radi o platnobilansnoj ili fiskalnoj ravnoteži – samo oni kojima loše ide traže pomoć MMF-a. Veoma je bitno uočiti smer uzročno-posledične veze: oni kojima ne ide dobro odlaze kod MMF-a, a ne obrnuto. To što postoji povezanost (korelacija) između ekonomskih teškoća i postojanja programa s MMF-om ne dokazuje da su te teškoće nastale zbog tog programa. Štaviše, program sa MMF-om je dobrovoljan, niko ne može ni jednu zemlju da na njega natera.

Zbog toga se zamagljuje odgovor na osnovno pitanje. Analizom izvornih podataka o stopama privrednog rasta koje pokušavamo da objasnimo, između ostalog, postojanjem programa MMF-a, ne možemo da dođemo do nedvosmislenog zaključka. Ukoliko se pokaže da one zemlje koje imaju niske stope rasta istovremeno imaju i program MMF-a, odatle ne sledi zaključak o neuspehu tog programa, budući da bi, zbog ekonomskih teškoća u kojima se nalaze, te zemlje svakako imale niske stope rasta. Upravo zbog toga je irelevantno to što Švajcarskoj ide dobro, a nema program MMF-a. Ne ide Švajcarskoj dobro zbog toga što nema program MMF-a, nego ona nema taj program zbog toga što joj ide dobro.

Kada se ovaj metodološki problem reši na odgovarajući način, najnovija ekonometrijska istraživanja (koja uključuju 213 zemalja u periodu od 39 godina) pokazuju da postojanje programa sa MMF-om ipak dovodi do ubrzavanja privrednog rasta, doduše sa određenom docnjom. Potrebno je da prođe određeno vreme da bi, posle fiskalne konsolidacije, najčešće okosnice programa sa MMF-om, došlo do ubrzanja privrednog rasta. Rezultat koji se lako teorijski dâ objasniti.

Ekonomska nauka je ukazala i na mehanizme kojim program MMF-a može da ugrozi privredni rast. Jedan je, na primer, stvaranje moralnog hazarda, tj. situacije u kojoj se investitori, pre svega u hartije od vrednosti, ponašaju rizičnije nego što bi to inače činili, smatrajući da je program sa MMF-om svojevrsno osiguranje – jedan od uzroka Azijske krize krajem prošlog veka. Drugi je da priliv strane valute na osnovu programa može da dovede do drastičnog povećanja ponude strane valute i, stoga, porasta kursa domaće, a to dovodi do gubitka konkurentnosti na međunarodnom tržištu – fenomen poznat kao „holandska bolest“ (po jačanju holandskog guldena šezdesetih godina prošlog veka). Konačno, MMF je, ipak, politička organizacija, koja omogućava njenim najvećim akcionarima, pre svega SAD, da sprovode svoje interese na globalnoj političkoj sceni. To omogućava zemljama koje pregovaraju o programu sa MMF-om, a koje su važne za američki strateški interes ili interes nekih drugih svetskih moćnika, da u tim pregovorima dobiju „popust“. Zbog toga nedavno odobreni program MMF-a sa Ukrajinom ne bi mogao da prođe ni sa jednom drugom zemljom u ovom trenutku.

Ipak, kao što je već navedeno, pokazalo se da programi MMF-a pospešuju privredni rast. No, recimo da to nije tačno. Zašto ga uopšte zvati? Niko ne sprečava zemlju da ne zaključi program sa MMF-om. Sve to možete vi, protivnici MMF-a, i sami da uradite. Sprovedite reforme poslovnog okruženja. Sredite javne finansije zemlje. Restrukturirajte javni sektor. Sve to može i bez zločinačkog MMF-a! Kad se već poručuje, moglo bi i to jedanaesto pivo. Srećna Nova godina!

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu