Da li je Deda Mraz Nemac

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Ko je najzaslužniji za to kako danas slavimo Božić i novogodišnje praznike, potegla se jedne večeri rasprava među studentima filozofije dok su ispijali krigle „vajcena” u pivnici „Feters” nedaleko od Starog mosta u Hajdelbergu. I možda bi to bila uobičajena nemačka rasprava o tome da li su Bavarci u pravu kada kažu da je prvi Božićni vašar organizovan 1628. u Nirnbergu ili Saksonci kada tvrde da je takva fešta još 1434. održana u Drezdenu, da se u nadgornjavanju znanjem uz tamno pšenični pivo nisu uključili potencijalni „naslednici” Hegela, Hajdegera i Vebera, koji su u kafanu došli sa dobrim predznanjem.

„Ma svi znaju da je za lik Deda Mraza inspiracija pronađena u Svetom Nikoli, pa zvali ga mi Santa Klaus ili Holanđani Sinterklas ili vi Nemci Vajnahtsman”, reče dvadesetogodišnji Mario, Amerikanac iz Njujorka, kojeg ime i lik razotkrivaju da je italijanskog porekla. „Ali, da se ne lažemo, Deda Mraza kakvog sada znamo ne bi bilo da nema ’Koka-Kole’ i Amerike.”

„Ne, ne, Deda Mraz je Nemac”, uzvraća mu plavokosi kolega Hans, naoštren da u gradu u kojem su studirali bezmalo svi nemački velikani odbrani nemački nacionalni ponos. „Možda ga je ’Koka Kola’ proslavila, ali Deda Mraz kakvog sada ceo svet zna delo je jednog Nemca. I to karikaturiste Tomasa Nasta, Nemca koji je emigrirao u SAD.”

I zaista Nast je usred američkog građanskog rata odlučio da nečim za Božić razveseli čitaoce i nacrtao je debeljuškastog Deda Mraza sa belom bradom, bucmastih obraza i uvek nasmejanog. Njegov prikaz Deda Mraza, koji sa Severnog pola donosi poklone, u to vreme je toliko postao popularan u američkom javnom mnjenju da ga je kasnije preuzela „Koka-Kola”.

„Ali, ako taj Nemac Nast zaista doprineo popularizaciji Svetog Nikole kao Deda Mraza, zašto onda ne dajemo poklone jedni drugima 6. decembra kada se obeležava taj svetac, a ne na Badnji dan i Božić, 19 dana kasnije”, upita Mario.

„Možda vi u Americi za Svetog Nikolu ne dajete poklone, ali mi u Nemačkoj tada i te kako darujemo, naročito decu”, reče Hans, ali ne stiže da završi rečenicu kad ga prekinu Mario.

„Neee, to je običaj kod nas za Božić. Pa ne mogu da verujem”...

„Da, da, to je običaj koji je u dobrom delu Evrope i dalje aktuelan za Svetog Nikolu, ali ga je Martin Luter 1535. u okviru svoje reformacije prebacio za Badnje veće i Božić. Dakle, opet Nemac”, slabodobitno podiže kriglu piva i uzviknu „prost” (živeli – na nemačkom).

Mario prihvati zdravicu, ali kroz zube procedi: „Još će ispasti da ste vi Nemci i kićenje novogodišnje jelke izmislili...”

Iako mu Hans u prvi mah na to ne odgovori, božićno drvo, ili kako se u Srbiji kaže novogodišnja jelka, vodi tradiciju, između ostalog, iz germansko-slovenskih plemena koja su imala običaj da zimi ukrašavaju svoje domove granama zimzelenog drveća, prizivajući time dolazak proleća. Ipak, na jugu Nemačke u živopisnom gradu Frajburgu tvrde da su prvi imali javno okićenu jelku za Božić. Zabeleženo je da su lokalni pekari u ovom gradu davne 1419. na gradskom trgu podigli jelku, ukrasivši je jabukama, vaflom, medenjacima i šljokicama.

Širenju ove nemačke tradicije najviše su doprineli članovi nemačkih aristokratskih porodica. Tako je britanska kraljica Viktorija doprinela širenju ovog običaja na britanskim teritorijama, što je naučila od majke nemačke princeze Viktorije i muža princa Alberta, oboje plemići iz saksonskog vojvodstva Sakesen-Koburg-Zalfeld.

Rasprava za drvenim stolom hajdelberške pivnice nije se završila tako lako. Hans nije dugo čekao da odgovori Mariju.

„Znam da vi Amerikanci mislite da ste izmislili Božić, Deda Mraza i božićno drvo, ali podaci zapravo kažu da je u SAD zvanično prvu božićnu jelku okitila jedna Nemica – baronesa Frederika Šarlote fon Ridezel”, naizust reče Hans, dodavši da je njen muž bio Adolf fon Ridezel, naravno rođeni Nemac. „On se borio u američkom ratu za nezavisnost, ali na gubitničkoj strani. Zbog toga, kada se vratio kući, žena je želela da ga oraspoloži pa je okitila jelku ukrasima i svećama, onako po nemačkim običajima.”

Mladi Amerikanac italijanskog porekla ostao je bez teksta i brzo izgubio volju za nadgornjavanje sa nemačkim kolegom.

Međutim, koliko su Nemcima bili važni njihovi običaji u vezi sa ukrašavanjem jelki svedoče i podaci da su upravo oni izumitelji brojnih pomagala za ukrašavanje. Tako je 1875. Anton Klemens Teodor Kajtel iz Lajpciga ubeležen kao izumitelj prvih neklatećih držača sveća na jelki, dok je više od veka kasnije Bavarac Klaus Kriner patentirao neklateće postolje za jelku.

Štaviše, Nemci kažu da su se prve ukrasne kugle na novogodišnjim jelkama pojavile na planinama Ergebirge na istoku zemlje davne 1830, a četrdeset godina kasnije nemački hemičar Justus fon Libig uspeo je da nađe način da kugle „obuče” u nitrat srebra, čime su delom istisnute staklene kugle, koje je prvi napravio njegov zemljak Hans Grajner.

Čini se, više nego značajan doprinos Nemaca današnjem načinu slavljenju Božića i novogodišnjih praznika u velikom delu hrišćanskog sveta. Uprkos američkim pokušajima da preuzmu zasluge za komercijalizaciju ovog praznika.